Бушов план за спас Америке

Амерички Конгрес је почео разматрање плана администрације председника Џорџа Буша за свеобухватну интервенцију на америчком тржишту ради стабилизације финансијског система и изласка из кризе која, због проблема са некретнинама, траје више од годину дана.

Спасавање домаћег финансијског тржишта коштало је САД до сада већ 1.000 милијарди долара, а у суботу увече је председник Буш затражио од Конгреса да одобри још 700 милијарди долара за елиминисање неликвидних актива из биланса финансијских институција и тако спречи колапс финансијског система земље.

Ради се о свеобухватном плану отписа ненаплативих потраживања банака, због инвестиција у ризичне хипотекарне кредите који су и довели до актуелне глобалне финансијске кризе.

Представници Конгреса изразили су спремност да се о том програму брзо дискутује, а да потом и буде усвојен.

Контролу над програмом имао би амерички министар финансија  

Према плану чији су детаљи почели да продиру у јавност, министарство финансија би у наредне две године могло од америчких банака и других финансијских институција да откупљује неликвидне хипотеке.

Апсолутну контролу над програмом, уколико дође до његове релизације, имао би амерички министар финансија, чије одлуке неће моћи да промени нити један суд.

Секретар за финансије би, после консултација са шефом Централне банке САД, чак могао, у интересу стабилизације тржишта, да дозволи откуп активе и под другим условима од установљених тим планом, на пример и од неамеричких институција.

Тиме би се лимит владе на јавни дуг повећао са садашњих 10.615 милијади на 11.315 милијарди долара, упозоравају аналитичари.

Поводом тог плана председница Представничког дома Конгреса Ненси Пелози је изјавила да ће њене страначке колеге сарађивати са републиканцима у што бржем решавању актуелних финансијских проблема у земљи.

Представници Демократске странке су, међутим, изразили одређене резерве и траже да се, осим банкарима на Вол Стриту, у програм уврсти и подршка власницима кућа који имају проблема са исплатама хипотека, па им прети опасност да остану без својих домова.

И председавајући банкарског комитета, демократски сенатор Крис Дод рекао је да Бушов предлог захтева озбиљну анализу, јер ће његове последице бити присутне у деценијама које долазе.

Вођа већине у Сенату, такође демократа Хари Рид, оценио је да је за кризу одговорна либерална економска политика Бушове администрације.

Велики план за велики проблем 

Председник Буш предлог за излазак из финансијске кризе образложио је истакавши да је то "велики план да се реши велики проблем", и да се радије не би мешао у рад слободног тржишта, али да се одлучио на тај корак кад је схватио колико је стање лоше.

Буш је истакао и да би предложени план коштао америчке породице мање него даљи поремећаји на финансијском тржишту.

Економисти, међутим, упозоравају да је ризична актива из америчке хипотекарне кризе "размештена" по целом западном свету и да ће предложени амерички план решити само домаћи део тог сада већ глобалног проблема.

Због тога представници Бушове администрације, према писању "Вашингтон поста", сада убеђују савезнике у Великој Британији, Јапану, Немачкој и другим земљама, да усвоје сличне програме спаса и за своје фирме.

Према неким проценама, око половине губиташких актива од хипотекарне кризе налази се управо на рачунима европских финансијских институција.

О чему сведочи и пад цена некретнина у Великој Британији. Наиме, тамо је цена некретнина пала четврти месец узастопно, па је просечна цена куће смањена у септембру за један одсто, и износи 227.438 фунти (419.357 долара), показују подаци објављени данас на сајту компаније за некретнине "Добар потез" (Right move).

Тржиште кућа је "на коленима" и тако ће остати док се финансијске институције не позабаве тешким стањем на тржишту хипотекарног финансирања, оценили су у компанији "Right move", наводећи да се тренутно бележи најмањи ниво нових продаја у више протеклих година.

Крајем прошле седмице највећи британски хипотекарни кредитор, компанија "HBOS", био је на продају банкарском ривалу "Лојду" (Lloyds) пошто му је тржишна капитализација, у условима продаје акција на берзи, за само неколико дана готово преполовљена.

Догађај без преседана 

Финансијска помоћ Бушове администрације је доиста догађај без преседана, јер је реч о влади земље која се досад залагала за апсолутно поштовање правила игре неолибералне економије: држава не сме ни у ком случају да се меша у економију, не сме нипошто да интервенише ради спасавања пропалих фирми.

Светски "полицајци" који се старају да се то правило поштује зову се Светска трговинска организација, Светска банка и Међународни монетарни фонд, а у Европској унији је за тај посао задужена Комисија за надгледање конкуренције.

Амерички план спасавања финансијског сектора настао је током протекле драматичне седмице када су тржишта доживела нову серију дубоких потреса, започетог банкротом инвестиционе банке "Лиман Брадерс", продајом "Мерил Линча" највећој америчкој банци "Bank of America" и државном заштитом највеће светске осигуравајуће куће АИГ од пропадања.

Све то је, указују аналитичари, проузроковало бојазни од домино ефекта који би довео до пропасти целог финансијског сектора, кључног за функционисање најмоћније привреде на свету.