Буџет најава доброг заокрета

Фискални савет, рекао је Петровић, сматра да се раст јавног дуга неће зауставити у 2017. години, иако је то пројекција Владе Србије, и исто тако сматра да је раст од 1,5 одсто бруто домаћег производа (БДП) у 2016. тешко достижан, преноси Фонет.

Петровић је оценио да буџет за наредну годину доноси важне мере за трајно смањење расхода, које ће се само делом осетити у 2015. години, док ће пун износ од 600 или 650 милиона евра имати у 2016. и 2017. години.

Пре свега, додао је, реч је о уштедама по основу умањења плата од 10 одсто и фонда пензија за пет одсто, укидању гаранција за покривање губитака државних предузећа и планова за смањење броја запослених у буџетском сектору од пет одсто.

Поновио је да смањење плата и пензија доноси уштеде од 400 милиона евра, док су планови за смањење броја запослених у јавној управи за пет одсто или око 27.000 радника, што ће донети уштеде од 100 милиона евра, али тек у 2016. години.

У 2015. години се плаћају отпремнине, објаснио је предсеник Фискалног савета и истакао да смањење запослених неће моћи само да се изврши природним одливом, односно одласком у пензију.

Петровић је истакао да су процене да годишње у пензију оде између 15.000 и 20.000 људи, али ако се зна да се одређени број мора заменити, тада се дође до цифре од 10.000 људи које је неопходно отпустити.

Према његовим речима, Влада Србије касни са планом запослености у јавном сектору, што је неопходно да би се знало колико је потребно смањити број запослених тамо где треба, односно запослити људе тамо где је то потребно.

Петровић је оценио да је добро да у буџету за 2015. годину нема нових гаранција за покривање губитака државних предузећа, напомињући да то не доноси уштеду, већ спречава гомилање нових трошкова за будућност.

Кључно је да се среде "Србијагас" и "Електропривреда Србије", рекао је Петровић и истакао да се у кратком року очекује и приватизација "Железаре Смедерево" и реформа пословања железнице.

То ће бити знак Међународном монетарном фонду да се нешто озбиљно помера, додао је председник Фискалног савета.

Петровић је нагласио да је проблем што Влада Србије још није усвојила Фискалну стратегију, јер се буџет тешко пише ако нема средњорочног плана у виду те стратегије.

У образложењу буџета најављено је постепено смањивање дефицита на 3,8 одсто БДП-а, прогнозиран привредни раст од 1,5 одсто у 2016. години и два одсто у 2017. години, док је планирано да се јавни дуг стабилизује на 79 одсто у 2017. години, навео је Петровић.

Фискални савет, пошто нема Фискалне стратегије, већ на основу пројекција Владе сматра да је раст од 1,5 одсто у 2016. години тешко достижан, јер то захтева да се оствари реалан раст приватне потрошње, односно да приватан сектор и плате у том сектору значајно порасту, пошто су јавни сектор и пензије под контролом, објаснио је Петровић.

Оценио је да се раст од два одсто у 2017. години може остварити само уз знатне инвестиције, док ће јавни дуг наставити да расте скоро до 85 одсто у 2018. години.

Члан Фискалног савета Владимир Вучковић оценио је да у буџету нису планирани трошкови могућих интервенција у финансијском сектору, као што је раније био случај са пропалим банкама, али је кроз члан 34 остављена могућност за додатно задуживање од 100 милиона евра у случају ванредних околности.

Расходи у буџету су стварно умањени за око 37 милијарди у односу на ребаланс буџета 2014. године, а формално само шест милијарди, јер су први пут укључени расходи испод црте.

Вучковић је рекао да је велики раст издатака у 2015. години за камате од 19 милијарди динара.

Члан Фискалног савета Никола Алтипармаков је оценио да се у медијима постављало питање да ли је добра или лоша вест што имамо други ребаланс буџета за 2014. годину, а може се рећи да је то последица пропуста и лошег планирања расхода у иницијалном ребалансу.

Иза тих пропуста стоје дубинске слабости и недостаци буџетског процеса, рекао је Алтипармаков и додао да је то зато што не постоји списак институција и ентитета који чине државни сектор, а многе агенције и квазибуџетске институције нису обухваћене републичким буџетом.

Не постоји регистар запослених у државном сектору, не знамо колико људи ради за државу и какве су њихове квалификације, па се зато и не може направити план рационализације, истакао је Алтипармаков.