Буџет између очекивања и могућности

Предлог буџета за наредну годину Влада ће изгледа доставити Скупштини почетком наредне недеље, и тада ће моћи да се виде сви детаљи буџетског плана за 2015. Док га министри описују као историјски и преокрет у државним финансијама, стручњаци су уздржани у оценама. Кажу, задуженост ће и даље расти, а нема најаве инвестиција које би омогућиле раст привреде.

Брзог преокрета нема, кажу стручњаци. Само на камате догодине ће отићи 140 милијарди динара, што је око 3,5 одсто БДП-а или онолико колико је укупно предвиђено за школство, упозорава Фискални савет.

Кажу, по инерцији, задуженост ће наставити да расте па се ефекти фискалне консолидације и мали раст привреде од два процента могу очекивати тек 2017. Догодине очекују мању производњу за пола па и за цео проценат, а 2016. стагнацију.

Председник Фискалног савета Павле Петровић истиче да је фискална стабилизација потребан услов да би се дошло до привредног раста, али да она сама по себи није довољна.

"Фискална стабилизација треба, њена главна улога је да спречи макроекономску кризу, кризу јавног дуга и да тиме оствари макроекономску стабилност привреде, стабилност цена курса и да тиме створи основу за привредну активност и раст", каже Петровић.

За то су потребне инвестиције па је зато, каже Петровић, вероватно изгубљена и 2016. година, јер да би оне тада дале резултате, морале би већ сада да буду бар најављене.

"Због нагомиланих проблема и смањења прилива капитала чини ми се да немамо избора већ морамо спроводити модел развоја експортно оријентисане индустријализације. Имамо прилику за руско тржиште, али шта вреди кад немамо шта да извеземо", каже економиста Љубодраг Савић.

Међутим, други економисти истичу да сви антикризни програми крећу с мерама штедње какве предвиђа буџет.

"Он даје предах за интензивирање инвестиције – то је његова највећа вредност", каже Драган Ђуричин из Савеза економиста Србије.

Привредницима је битно што, како кажу, буџет обезбеђује стабилне услове за пословање.

"Буџет је пре свега водио рачуна о томе да не буде штрајкова и проблема у функционисању државе. Привреда ће изгледа сачекати можда следећу годину да добије веће субвенције и подршку", каже Топлица Спасојевић из ИТМ групе.

И једни и други се слажу да држава треба да буде ефикаснија, да смањи трошкове и више улаже у инфраструктуру.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.