Петровић: Камате "коштају" као цело школство

На скупу Европског покрета "Могућа Србија 2020", Павле Петровић је рекао да ће задуживање, због инцерције, наставити да расте још неколико година, те се ефекти фискалне консолидације и мали привредни раст од два одсто могу очекивати тек 2017. године, преноси Бета.

Петровић је прогнозирао да ће идуће године пад БДП бити 0,5 одсто док се у 2016. години може очекивати даља стагнација, иако је пројектован раст.

Додао је да то значи да привредни раст није могуће очекивати из даљег задуживања или из личне потрошње, па је то једино могуће постићи уз инвестиције у производњу која је оријентисана на извоз.

"За привредни раст је, вероватно, изгубљена и 2016. година јер је то могуће само уз помоћ инвестиција. А те инвестиције би већ сада морале да буду најављене, да би се спровеле у 2015. години и да би дале резултате у 2016. години", рекао је Петровић.

Петровић је рекао да је, такође, потребно да држава повећа или чак и удвостручи јавне инвестиције у инфраструктуру јер је она сада у Србији недовољно развијена, и када је у питању железница, и када је реч о ауто-путевима.

Ипак, професор на Економском факултету у Београду Љубодраг Савић оцењује да економска ситуација у Србији може да се побољша само кроз дугорочно извозно оријентисану индустријализацију земље и напуштање неолибералног концепта јаког динара који одговара увозницима.

Савић је рекао да је у Србији последњих 14 година на увоз потрошено 113 милијарди евра а да је у истом периоду у земљу, по основу донација, кредита и инвестиција, ушло 115 милијарди евра, што указује да су се неки људи изузетно обогатили на увозу, док су се грађани ужурбано задуживали.

Савић је рекао да је за тешку економску ситуацију, осим санкција, бомбардовања и лоше приватизације, крива и одлука да се развој земље базира на неолибералном концепту у којем се пажња није посвећивала индустрији него стабилној валути, великом увозу, и услугама.