Гради ко стигне, брзо и неквалитетно

Са искуством од скоро четири деценије у градњи станова, архитекта из Смедерева Слободан Тошић тврди да се некада градило квалитетније и са много већом одговорношћу. Зато су и данас ти станови на цени. Градило се плански и поштовала грађевинска дозвола. Данас важе друга правила.

"Сада све градње су везане за новац. Што брже урадиш, што лошије, то боље продаш. Проблем је у томе што извођачи радова немају стручну спрему, па ангажују лица која имају лиценцу коју уступе за 100, 200 и 300 евра. Покрију себе своје радове и заврше овај посао", упозорава Тошић.

Све мање се у објекте уграђује арматура од гвожђа, а све се више на циглу лепи стиропор. То се видело и после земљотреса у Краљеву.

"Многи инвеститори се сналазе на разноразне начине да дођу до што веће квадратуре – од тога да између зидова у самом стану или између станова врше уштеду тако што скраћују односно смањују дебљину зидова", објашњава Милован Главоњић из Инжењерске коморе Србије.

Бранка Бошњак, архитекта и надзорни орган, напомиње да је на градилиштима великих објеката провера комплетног материјала немогућа.

Међутим, истиче да је могуће и неопходно да се у држави уведе ред и да се санкционишу они који су макар једном уградили неодговарајући материјал.

Лош квалитет градње може се уочити и касније, на изведеним објектима који не испуњавају основне функционалне, техничке и естетске норме, што битно утиче на квалитет живљења.

"На држави је да донесе закон о грађевинским производима и материјалмима, који ће јасно дефинисати пре свега контролу од стране државе. Ми увек апелујемо на чланове Инжењерске коморе Србије да не попуштају инвеститорима", каже професор Драгослав Шумарац са Грађевинског факултета у Београду.

Лошу и неквалитетну градњу, осим економске кризе, поспешује и корупција у грађевинарству, а нарочито у урбанизму.

Урбаниста Тихомир Обрадовић објашњава да се у времену беспарице и немаштине људи веома тешко одлучују да супроставе инвеститору и да ризикују да изгубе посао.

Невоља је у томе, напомиње Обрадовић, што је до сада то што је било урађено мимо плана, та разлика у квадратима, врло лако могла да се легализује.

Да је контрола неопходна, показује и податак да готово 50 одсто надзорних органа не зна где је објекат чију градњу контролишу. Упркос томе, у Београду су у последњих неколико година одузете само три лиценце.