Новине о електронском новцу у закону

У изменама и допунама закона, који треба да ступе на снагу 1. октобра 2015. године, наведено је да, уколико износ на средству који се не може допуњавати не прелази 250 евра у динарској противвредности према званичном средњем курсу, тада издавалац електронског новца не мора да прати таквог клијента, преноси Танјуг.

Исти услов важи уколико укупан износ електронског новца, похрањен на средству који се може допуњавати у календарској години не прелази 2.500 евра у динарској противвредности, осим када је на захтев имаоца електронског новца у истој календарској години откупљен електронски новац у износу од 1.000 евра или више у динарској противвредности према званичном средњем курсу.

Разлог за доношење измена овог закона, према објашњењу Народне банке Србије, јесте усклађивање с прописима ЕУ, пре свега директивама у области платних услуга и електронског новца.

Пошто су у законску регулативу уведене нове врсте привредних субјеката, платне институције и институције електронског новца, било је неопходно појам обвезника у Закону о спречавању прања новца и финансирања тероризма проширити и на те субјекте, имајући у виду могућу укљученост тих институција у домаћим и страним токовима плаћања.

Предлагач измена није мењао постојеће решење које је на снази од 2009. године, када је донет важећи закон, која се тичу друштва за осигурање и добровољних пензијских фондова. Тако друштва за осигурање не морају да прате клијенте који плаћају појединачну рату премије или збир више рата премије осигурања у једној календарској години до 1.000 евра у динарској противвредности према званичном средњем курсу.

Такође, те финансијске институције не морају да прате клијенте ако плаћање једнократне премије не прелази износ од 2.500 евра у динарској противвредности према званичном средњем курсу, и то је законско решење које већ постоји, али је поновљено у изменама и допунама закона из техничких разлога.

Добровољни пензијски фондови не морају да прате трансакције лица при закључивању уговора о чланству у добровољном пензијском фонду или уговора о пензијском плану, под условом да права из тих уговора није могуће пренети на треће лице или их користити као обезбеђење за узимање кредита или позајмице.

Платни промет и преко домаћих институција

Народна банка Србије упутила је у скупштинску процедуру и предлог измена и допуна Закона о девизном пословању, којим би од 1. октобра 2015. нашим резидентима било омогућено да платни промет са иностранством обављају и преко домаћих институција електронског новца и платних институција, а не само преко страних институција електронског новца, што је сада већ могуће.

Предлагач закона је навео да су измене и допуне Закона о девизном пословању, које треба да ступе на снагу 1. октобра наредне године, биле неопходне како би се ускладила и омогућила несметана примена новог Закона о платним услугама.

Поводом недоумица око пријема новца из иностранства преко "Пејпала" (PayPal), у НБС су објаснили да није тачно да ће се законски услови за пријем новца преко "Пејпала" створити тек од 1. октобра 2015. године, јер они већ постоје у овом тренутку.

"Ниједно слово Закона о девизном пословању се неће променити у том погледу", кажу у НБС.

Такође, у НБС истичу да ће предлогом закона о изменама и допунама Закона о девизном пословању бити омогућено оснивање и пословање домаћих институција електронског новца од 1. октобра 2015. године.

Предлог измена девизног закона допуњен је одредбом према којој ће резиденти моћи да примају и шаљу новац, не само преко страних, за шта постоји правна могућност и сада, већ и преко домаћих институција електронског новца које ће од 1. октобра 2015. године моћи да се оснивају и послују у Србији.

Платни промет са иностранством домаћа физичка лица моћи ће да обављају и преко платне институције и јавног поштанског оператора који има овлашћење да пружа такву врсту услуга.

Предложеним изменама и допунама поједине одредбе Закона о девизном пословању прецизирају да би се Јавном предузећу "ПТТ Србија" омогућило да у складу са законом обавља мењачке послове и учествује у платном промету са иностранством у мери у којој пружа платне услуге у складу са законом којим се уређују платне услуге.

За кршење овог закона предвиђене су новчане казне од сто хиљада до два милиона динара, за издаваоце електронског новца са седиштем у Републици Србији.