среда, 03.12.2014, 19:30 -> 19:45
štampaj"Јужни ток" односи милионе
Иако је Русија саопштила да на "Јужни ток" ставља тачку, земље на траси гасовода надају се, ипак, да тој инвестицији није крај. Истовремено, прерачунавају се колико губе. Србија је до сада на "Јужни ток" потрошила 30 милиона евра.
Званична Москва, како преносе руски медији, најављује поништавање међудржавних споразума о пројекту "Јужни ток". Руски амбасадор у Београду, Александар Чепурин, окривљује Брисел за обустављање пројекта и поручује да ће Србија имати довољно гаса ове зиме.
Међудржавни енергетски споразум Србије са Русијом обухвата три посла. Продају НИС-а и тај део, иако дат испод вредности, у Влади кажу, не може се мењати. Други је складиште Банатски двор а трећи гасовод "Јужни ток". После објаве о заустављању пројекта "Јужни ток", отворила су се и питања: Постоји ли могућност ревизије тог споразума и накнада штете?
"Не треба да се увлачимо у спекулације које су измишљене и представљају покушај јефтине пропаганде. 'Гаспром' је све платио о свом трошку и председник Путин је предложио да Европска унија плати надокнаду штете, али мислим да је то врло тешко", каже Александар Чепурин, руски амбасадор у Србији.
Према његовим речима, Русија и Србија ће се договорити на пријатељски начин.
Процењена вредност гасовода је око шеснаест и по милијарди евра, а српске деонице 2,1 милијарду. Србија је од "Јужног тока" очекивала најмање 250 милиона евра годишње прихода од транзита гаса али и да повуче друге инвестиције.
Рачунало се да ће само изградња, што директно што индиректно, упослити око 25.000 људи. Највише наде имала су домаћа предузећа која се увелико припремају за градњу гасовода.
"Штета је нанета нашој грађевинској оперативи, металном сектору и електросектору, који се иначе налази у тешкој ситуацији. Подизали су не само стручни кадар који би могао да учествује у градњи гасовода – већ и своју оперативу су подизали на ниво који захтева инвеститор", рекао је Љубинко Савић из Одбора за енергетику ПКС.
Поред економске још је важнија енергетска безбедност. "Јужни ток" је за све балканске земље био алтернативни правац снабдевања гасом. Аналитичари сматрају да прича о "Јужном току" ипак није коначна и да ће о гасоводу Москва и Брисел још разговарати.
"Европа у овом тренутку има потребе за руским гасом, Русија има алтернативу што ЕУ неће да гради 'Јужни ток', они се окрећу према истоку и то јача њихове преговарачке позиције", каже економиста Љубодраг Савић.
Према његовим речима, за сада је једино "Северни ток" сигуран, а што се за гасовод преко Украјине не може рећи.
"Европа за сада нема алтернативу руском гасу. Чак и ако је буду направили у наредним годинама, питање је хоће ли тај гас допремати из Америке, Катара или неких других извора и колико ће бити јефтинији од руског гаса", каже Јелица Путниковић, уредница часописа Балкан магазин.
И друге земље на траси гасовода брину се због заустављања пројекта, јер покушавају да дугорочно осигурају своје енергетско тржиште.
"Словенија мора да одговори тако што ће трагати за другим енергетским изворима којима ћемо ово компензовали. То је енергетска политика ове владе", каже Миро Церар, премијер Словеније.
Највећи цех одустајања од "Јужног тока" платиће европске компаније. Директна штета се већ сада процењује на близу три милијарде евра.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 37
Пошаљи коментар