Како решити проблем ненаплативих кредита

Економску кризу најспремнији је дочекао домаћи банкарски систем. Међутим, неке банке су, како се у жаргону каже "одобравале политичке кредите", али и више ризиковале. Самим тим, сваки трећи кредит је постао ненаплатив, што је највећи проценат у региону. Ризик је различит, а премија осигурања иста, па је дошло време и различитог вредновања банака.

"Размишља се о томе да се у наредном периоду процењује бизнис модел сваке појединачне банке у смислу да се уводи утврђује премија ризика. То је модел који постоји у неким земљама и ја не искључујем могућност увођења и код нас", каже вицегувернер Народне банке Србије Веселин Пјешчић.

Економисти иду корак даље разрађујући детаље таквих прописа.

Професор Економског факултета у Београду Ђорђе Ђукић је предлагао да све банке које имају адекватност капитала изнад просека банкарског сектора Србије плаћају 50 одсто мању премију осигурања депозита.

"Вођен сам логиком што и околне земље имају искуство, Мађарске па надаље, да та диференцирана премија награђује банке које добро управљају, кажњава оне који лоше управљају и оно што је јако битно ствара амбијент да се не хазардира на тржишту на рачун тога што ће из буџета бити покривени депозити депозити као што је то био случај у Србији", објашњава Ђукић.

Европска банка за обнову и развој иде још даље и предлаже Привредној комори Србије посредника за споразумно решење дужничко-поверилачких односа и реструктурирање ненаплативих кредита.

Министар привреде и приватизације Жељко Сертић каже да је формирана и радна група која ће анализирати резултате пројекта и предложити евентуалне измене закона о финансијском реструктурирању како би тај модел консолидације ушао у што ширу примену.

Већина нових прописа, попут Закона о споразумном финансијском реструктурирању има подршку ММФ-а и Светске банке. То је и услов за привлачење приватног капитала који је од највеће важности за решење неликвидности.