"Енерго-Зелена" покренула арбитражу против Србије

"Енерго-Зелена" је најавила да и ће обуставити све активности, али и могућност затварања постројења.

"Због систематских пропуста Републике Србије да спроведе сопствене прописе у области прераде животињског отпада, наша инвестиција је озбиљно угрожена и наша компанија послује са значајним губицима", рекао је агенцији Бета директор компаније "Енерго-Зелена" Том Хансон.

Хансон је указао да је "Енерго-Зелена", као једина компанија за нешкодљиву прераду опасног животињског отпада у Србији која послује у складу са важећом законском регулативом, "континуирано изложена нелојалној конкуренцији и очигледној дискриминацији".

Према његовим речима, систематским пропустима да спроведе сопствене прописе о преради животињског отпада Србије је нанела штету компанији "Енерго-Зелена" и угрозила животну средину и јавно здравље својих грађана и грађана других земаља.

Хансон је додао да је Србија такође прекршила своје међународне обавезе које проистичу из билатералног инвестиционог споразума са Белгијом (Споразумом између Белгијско-луксембуршке економске уније и Србије и Црне Горе о узајамном подстицању и заштити улагања који је ступио на снагу 2007. године).

Директор "Енерго-Зелене" је прецизирао да је Управни одбор компаније, да би се спречили даљи губици, одлучио да се обустави сакупљање и прерада животињског отпада од суботе, 29. новембра, "а уколико се не постигне договор са државом до краја децембра ове године, затворићемо фабрику".

"Дубоко смо разочарани инвестиционом климом у Србији и неспремношћу Владе Србије да поштује сопствени закон, али и да успостави конструктиван дијалог са цијљем да се пронађе решење за овај проблем", казао је он, истакавши да је међународна арбитража тренутно једини начин да се заштити улагање белгијске компаније у Србију.

Хансон је рекао да је компанија посвећена тржишту Србије и да је иницијално уложила 21,5 милиона евра у модерно постројење за нешкодљиву прераду опасног животињског отпада са циљем да започне дугорочно пословање и креира одржива пословна партнерства.

Као пример њихове посвећености српском тржишту, Хансон је навео помоћ коју је "Енерго-Зелена" пружила током мајских поплава владама Србије и Босне и Херцеговине у борби против последица поплава и чишћењу терена од угинулих животиња, спречавајући тиме настанак и ширење заразе. Тада је Енерго-Зелена прерадила око 1.000 тона животињског отпада.

Директор компаније "Енерго-Зелена" није желео да говори о детаљима арбитраже, јер је процес у току.

Покушаји да се мирно реши спор

Хансон је казао да је компанија покушала да реши спор мирним путем, те је 28. марта надлежнима послала Обавештење о предлогу за мирно решавање инвестиционог спора. Ни по истеку шест месеци предвиђених за мирно решавање спора, белгијски инвеститор није наишао на разумевање надлежних, већ, како је речено, на празна обећања и континуирано кршење закона.

Инвеститор је потом поднео Захтев за арбитражу Међународном центру за решавање инвестиционих спорова 24. октобра 2014. године.

Почетком новембра "Енерго-Зелена" је такође обавестила Управу за ветерину и начелницу ветеринарске инспекције о својим плановима, чиме је за два месеца продужила могућност за проналажење мирног решења.

Менаџерка за финансије и книговодство компаније "Енерго-Зелена" Кристина Миличевић рекла је да је фирма "свакога дана суочена са нерегуларностима на тржишту споредних производа животињског порекла". 

Као пример навела је нелојалну конкуренцију две кафилерије у државном власништву у Сомбору и Ћуприји које су, чим је "Енерго-Зелена" почела да ради, спустиле цене својих услуга за 50 до 70 одсто, без комерцијалне логике.

"Процедуре и стандарди које ми користимо су изузетно строги. Инсталирана је најсавременија опрема и свих 43 радника су прошли обуку за рад са оваквом врстом материјала", указала је она.

Миличевићева је нагласила да ће, уколико се не постигне договор са Владом, крајем децембра запослени остати без посла. 

"То неће утицати само на нас, већ и на наше породице. Губитак ће бити далеко већи и за државу Србију и Влада не би то требала да дозволи, уколико се брине о својим грађанима, квалитету хране за људе и животиње и квалитету животне средине", рекла је Миличевићева. 

Према подацима "Енерго-Зелене", у Србији се од око 250.000 тона животињског отпада годишње прописно сакупи и преради око 70.000 тона, а 180.000 тона нестане у природи или се поново врати у ланац исхране.