Постигнут договор са ММФ-ом

Шефица мисије ММФ-а за Србију Зузана Мургасова је на конференцији за новинаре у Влади Србије рекла да споразум треба да одобри руководство и извршни одбор ММФ-а, преноси Бета.

Економски програм који би Влада Србије спровела у договору са ММФ-ом, како је објаснила Мургасова, има за циљ да створи услове за макроекономску стабилизацију, одржив раст и нова радна места у средњорочном периоду.

Договорена фискална консолидација, према њеним речима, подразумева заустављање пораста јавног дуга, односно његово довођење на силазну путању од 2017. године, као и смањење трошкова буџета за исплату пензија и плата, као и дотација јавним предузећима.

Мургасова је истакла да планиране структурне реформе у Србији треба да омогуће смањење трошкова у јавном сектору, раст приватног сектора и отварање нових радних места.

Министар финансија Србије Душан Вујовић рекао је да ће споразум из предострожности са ММФ-ом бити у примени од 1. јануара 2015. године, односно да ће тада Србији бити на располагању кредит од око милијарду евра који може да се, у случају потребе, користи за јачање девизних резерви.

"Економским програмом Владе Србије, који је подржао ММФ, предвиђено је смањење учешћа јавног дуга у бруто домаћем производу већ у 2016. години, као и смањење дефицита буџета на четири до 4,25 одсто БДП-а, односно за 1,3 до 1,4 милијарде евра", навео је Вујовић.

Истакао је да Влада припрема нови сет важних економских закона, ради на унапређењу пословног окружења и смањењу трошкова у јавном сектору.

"Не морамо да у овом тренутку саопштавамо све детаље, јер је то питање примене споразума", рекао је Вујовић и навео да ће "примена споразума бити праћена квартално, са прецизно дефинисаним елементима од макроекономске стабилности до фискалног извршавања и низом других параметара које сами бирамо у договору са ММФ-ом".

Према његовим речима, пресудна је укупна величина смањења трошкова државе, а не појединачне мере.

"Негативни аспекти програма нису овде пресудни, већ уравнотеженост и целовитост програма и извођење земље на пут одрживог раста смањењем незапослености", рекао је Вујовић.

Гувернер Народне банке Србије Јоргованка Табаковић рекла је да је за укупну финансијску стабилност у Србији од великог значаја постизање споразума са ММФ-ом.

"НБС ће монетарним мерама дати допринос кредитној активности банака која утиче на привредни раст и запосленост", навела је Табаковићева.

О договору са ММФ-ом најпре је говорио премијер Вучић, који је рекао да је након година недисциплине и неуспеха, Србија постигла споразум са ММФ-ом, оцењујући да је ово важан дан за Србију јер је донет "економски план који ће подржати цео свет".

"Без тог економског плана наше политичке декларације не би значиле ништа", рекао је Вучић након разговора са Јоханесом Ханом.

Премијер је рекао да је важна тема њихових разговора била спровођење озбиљних реформи у Србији.

"Ми желимо да будемо економски конкурентна земља, не неко ко ће тражити да достигне земље ЕУ, већ земља која ће моћи да зарађује и обезбеђује добар живот својим грађанима. За то ће нам требати неко време", рекао је Вучић и подсетио да ММФ констатује да ће то бити 2017, али је поновио да он мисли да ће то бити 2016.

Мисија ММФ-а је боравила у Београду од 4. новембра. Од 2000. године Србија је имала шест аранжмана са ММФ-ом. Последњи је уговорен 2011. године, али је убрзо обустављен јер Влада Србије није спроводила оно што је било уговорено.