Државни губиташи догодине без плата?

Прошле године Железнице нису у законском року доставиле план пословања за наредних 12 месеци. Сада ће, кажу, то учинити до 1. децембра, како их је Влада обавезала упутством.

"Срећни смо јер већ две године предузимамо мере штедње које се односе на репрезентацију и службена путовања", каже помоћник генералног директора "Железница Србије" Зоран Лукић.

Ипак, Влада је свим јавним предузећима наложила да у односу на ову годину – догодине смање трошкове и то за репрезентацију за 60 одсто, за спонзорства и слично 40 одсто, а да четвртину новца мање дају за хонораре и друге накнаде по уговорима.

Биће мање и службених путовања и куповине кола. То што је забрањено да имају више од 10 одсто радника ангажованих по уговору, највише смета предузећима попут крагујевачког Зеленила.

"Ми смо у претходном периоду много уштедели бољом организацијом. Гас смо искључили као прескупу варијанту, почели смо да се грејемо на чврсто гориво. То нам је смањило трошкове. Трошкови репрезентације су минимални, спонзорстава такође. Просто, на те неке ствари на које Министарство обраћа пажњу, на којима Влада инсистира да се штеди, на то не можемо да одговоримо у наредном периоду, јер, просто, стигли смо до дна, не можемо дубље", каже Љиљана Тирнанић из ЈКП "Зеленило" Крагујевац.

Изузетака неће бити, кажу у Влади. Сви ће морати да послују позитивно, а ко се не буде држао плана и штедео, од првог јануара могао би да остане без пара из државне касе.

"У јавним предузећима ће морати да поштују здрава правила пословања. Плате тамо где постоје губици неће моћи да се исплаћују. Постојаће неки резервни нивои на нивоу буџета, али не плате које данас постоје. Јавна предузећа имају плате које су до 20 или 30 одсто веће него у привреди. Према томе, та аномалија да јавна предузећа праве губитке а исплаћују плате биће елиминисана", каже министар финансија Душан Вујовић.

Ако би се јавна предузећа довела у ред до 2017. године, то би, према рачуници Фискалног савета, обезбедило пола милијарде уштеде у државној каси.

Ипак, највећи део тог новца требало би да обезбеди завршавање приче о предузећима у реструктурирању и скидања осталих са инфузије што значи кредит за који ће држава гарантовати а онда га и отплатити.