Недовољно се користе средства за развој села

Александар Сенић је Танјугу рекао да ће се одбор у наредном периоду "позабавити Управом". Већ смо, каже, добили и предлог да се одржи јавно слушање о томе шта је све неопходно урадити да би се она што пре акредитовала за контролу и коришћење средстава из ИПАРД фонда за бесповратна средства".

Тим средствима се, додао је, подижу капацитети српских пољопривредника и зато је неопходно да она почну што пре да се користе.

Чланове одбора са ИПАРД 2 (2014-2020) упознали су представници Министарства пољопривреде и Канцеларије за европске интеграције и поручили да је за имплементацију овог претприступног фонда неопходно повећати број запослених у Управи за аграрна плаћања која би у наредном периоду требало да се пресели из Шапца у Београд.

Ова управа, иначе, један је од основних инструмената кроз који се исплаћују субвенције произвођачима у целој Европској унији, а њено оснивање је било и услов да Србија користи претприступне фондове ЕУ намењене аграру.

Сенић је рекао да постоје два проблема – спора акредитација за ИПАРД и спора акредитација националне лабораторије за безбедност хране.

"У оба случаја добили смо одговор да су у питању људски ресурси, односно да нема довољно запослених... Годину дана је прошло од тада и ништа нисмо урадили да решимо то питање", рекао је шеф одсека за рурални развој Министарства пољопривреде Драган Мирковић.

Истакао је да је за спровођење тог програма неопходно обезбедити потребну инфраструктуру те да запосленима у Управи треба помоћ јер их нема довољно.

"Уколико се запосле додатни људи надамо се да ће бити довољан број за имплементацију програма", рекао је Мирковић.

Овим програмом, како је истакао, пољопривредници за воће и поврће могу да добију минималну субвенцију од 10.000, а максималну од 700.000 евра.

"За сектор млека и меса минимум је 15.000, а максимум милион евра.

Мирковић је истакао и да просечно пољопривредно газдинство у Србији има пет хектара, а да 48,1 одсто има само два хектара, као и да се у нашој земљи 89 одсто територије сматра руралним областима.

"У тим областима живи 58 одсто становништва, а сваки пети становник села је старији од 65 година. Стопа незапослености у руралној области је 20,1 одсто", нагласио је он.

Истакао је и да у Србији има укупно 631.552 пољопривредних газдинства, те да је само један одсто оних који имају више од 50 хектара земље.

Подсетио је и на извештај ЕК о напретку Србије на путу ка ЕУ и рекао да је оцењено да је у поглављу 11 (пољопривреда и рурални развој) остварен одређени напредак.

"Нема времена за увођење системских ствари" 

Огњен Мирић, некадашњи заменик директора Канцеларије за европске интеграције, поручио је да Србија нема пуно времена за увођење системских ствари, будући да је акредитација за ИПАРД планирана за 2016. годину, а да се у Србији и после шест година "прича о истим стварима".

"Нема подршке у решавању системских проблема", рекао је он и додао да се то односи на све владе од 2008. године, као и да постоји велики проблем незадржавања кадрова у министарствима.

Посланик СНС-а Драган Шормаз изразио је жаљење што о овом претприступном програму одбор није раније разговарао са представницима Министарства пољопривреде, наводећи да је било очекивано да ће Србија на путу ка ЕУ највећи проблем имати са усаглашавањем стандарда управо у пољопривреди.

Посланица ДС-а Гордана Чомић предложила је да се у наредном периоду одржи јавно слушање о томе шта све треба урадити за акредитовање за бесповратна средстава из ИПАРД 2 програма.

Она је рекла и да је недопустиво то што Канцеларија за европске интеграције нема директора већ две године.

Седница одбора за европске интеграције почела је јуче у Тополи, а након завршене прве тачке дневног реда, која се тицала поглавља 11 и 12 (пољопривреде, руралног развоја и безбедности хране), она је прекинута и о другој тачки се данас расправљало у Аранђеловцу.

На њој је било речи о доступности и начинима коришћења средстава из претприступних фондова ЕУ за рурални развој.