Криза у еврозони ближи се крају?

Према подацима агенције за статистику Европске уније, земље еврозоне су, у периоду од јула до септембра, забележиле раст од 0,2 одсто, на годишњем нивоу 0,8 одсто.

Портпаролка Европске комисије Мина Андрејева поручује да су то добре вести, али да нема места задовољству.

"Потребна нам је одлучна политика да бисмо оснажили опоравак економије, као и амбициозне структурне реформе и средства којима ћемо подстаћи инвестиције", истиче Андрејевна.

Немачка је избегла најгори сценарио рецесије. Ипак, њену индустрију озбиљно погађају санкције уведене Русији, па у трећем тромесечју бележи раст од само 0,1 одсто. Нешто боље податке има друга европска привреда- Француска, са растом од 0,3 одсто.

Аналитичар Џо Рандл оцењује да еврозона има реалне структурне проблеме, а једина светла тачка- Немачка почела је да застајкује.

"Очекујем да ће Европска централна банка желети слабији евро и инфлацију. Европи, у супротном, прети ризик од изгубљене деценије, попут онога што се догодило Јапану", сматра Рандал.

Грчка се, после шест година, извукла из рецесије пошто је остварила раст од 1,4 одсто.

"То је изузетно позитивно јер показује да се грчка економија стабилизује, и отвара врата привредном расту", оцењује финансијски аналитичар Никос Кафкас.

Атина се припрема да оконча аранжман са међународним кредиторима, вредан 240 милијарди евра, који ју је извукао из "велике депресије". То, међутим, није помогло да се смањи незапосленост.

Са друге стране, грађани Атине истичу да се помак још не осећа.

За разлику од Грчке, Италија бележи пад привредних активности од 0,1 одсто. Влада премијера Паола Ренција започела је структурне реформе тржишта рада, па су на улице поново изашли представници неколико синдиката, незадовољних изменама закона о раду и образовању.