Кућа јефтинија од легализације

Широм Србије људи су деценијама градили куће на својим имањима, и ретко ко је имао дозволу за градњу. Они који су и хтели да граде легално, кажу да су им надлежни говорили да нема урбанистичког плана.

"Кућа постоји и још 1980. из хеликоптера је снимљена и постоји у катастру. Али сада да би легализовао треба ми много новца око 180 до 200 хиљада динара. А до сада ме већ коштало преко 100 хиљада динара", прича Драгослав Перић из села Сираково код Пожаревца.

Већина српских домаћинстава је у незавидној ситуацији, јер су куће јефтиније од легализације.

"Законодавац мора да направи неко разврставање, неку врсту социјалне карте наших малих и великих инвеститора. Па да мали инвеститори по повољнијим условима изврше легализацију, а велики инвеститори односно објекти лукс-класе буду легализовани уз надокнаду и без права на отплату", указује Симо Стокић, правни експерт за грађевинско земљиште из Пожеге.

У девет општина у Источној Србији у току је попис нелегалних кућа, како би локалне самоуправе наплаћивале порез на имовину. Тај попис могао би да буде искоришћен за легализацију кућа у сеоским срединама, кроз наплату већег пореза.

"Општина Сокобања је већ крајем јула толико пореза од имовине убирала као што је у целој прошлој години. Значи мало више од пола година је прошло, а они су исти износ као целој прошлој години добили. То је јасан индикатор, да ли је то што су додатне некретнине уведене у евиденцију", истиче Александер Грунауер, из немачке организације ГИЗ.

И док прописи, кажу стручњаци, фаворизују несавесне инвеститоре, продужени рок за легализацију и даље иде на руку дивљој градњи у градовима - објекти високе спратности зидају се без дозволе. По Закону, који је ступио на снагу пре годину дана, рок за подношење захтева за легализацију био је 90 дана.

"У том периоду је предато несто више од 30 хиљада захтева бесправно изграђених објеката предато. Сведоци смо да се у самом центру града и даље нелегално гради. Дакле, уколико и даље будемо продужавали рокове и омогућавали онима који бесправно граде да могу да те своје бесправне радове легализују, ми ћемо доћи у стање тоталног урбанистичког хаоса", каже Немања Стајић из Секретаријата за легализацију Града Београда.

Поводом писања неких медија да су рушења поштеђене нелегалне викендице на обали река појединих функционера, ресорна министарка подсећа да су за то надлежне општине, а не држава.

"Није наш интерес и нико не воли да руши, и никакви планови рушења не постоје једни за уџерице, а други за виле. То је један систематичан пре свега приступ и одговор државе на нелегално изграђене објекте", каже Зорана Михајловић, министарка за саобраћај, грађевинарство и инфраструктуру.

До сада је донето 2.600 решења за рушење нелегалних објеката у земљи, и то оних који директно угрожавају безбедност људи. У Србији и даље има милион и по нелегалних објеката, а за годину дана решено је тек око пет одсто захтева за легализацију.