Српски намештај на светском тржишту

У Београду је отворен 52. Сајам намештаја. До 16. новембра 300 излагача из земље и иностранства нуди своје производе јефтиније и до 40 одсто.

И поред пада производње у првих шест месеци ове године домаћа индустрија намештаја остварила је извоз од 273 милиона долара и забележила суфицит од 101 милион долара.

У три четвртине случајева производи се пласирају на инострано тржиште, а производња се углавном заснива на домаћим сировинама.

Домаћа индустрија намештаја од око 700 фабрика и 13.000 запослених у првих шест месеци забележила је пад производње од 17,3 одсто у односу на исти прошлогодишњи период. Главни узрок је пад куповне моћи домаћих потрошача.

Више од 80 одсто домаћих произвођача намештаја су микропредузећа. Последњих година имају много пословних проблема.

Генерални директор фабрике намештаја "Нумановић" Сеад Нумановић каже да је сузбијање нелојалне конкуренције и регулисање тржишта нешто што би држава најпре требало да уради.

"Следећи корак који би нама олакшао ситуацију јесте то да би било добро да има одобравања субвенционисаних кредита за инвестиционе сврхе", истакао је Нумановић.

Плочасти намештај најчешће извозимо у бивше републике СФРЈ, онај од масива углавном се пласира на тржиште Европске уније, а тапацирани најчешће одлази у Русију, Француску и Немачку.

"Ова грана у континуитету практично има суфицит у робној размени и она, пре свега, коришћењем домаћих ресурса, домаћих сировина, успева да и у овим економски тешким временима извезе финални производ и до 70 одсто", каже Миливоје Милетић, в. д. председника Привредне коморе Србије.

И домаћи дизајнери имају прилику да покажу шта знају, а дизајн није само у визуелном, кажу стручњаци.

"Дизајн је много дубља категорија и тиче се пре свега тога да се прате потребе људи, наш актуелни живот, како се он мења тако се мења и намештај. Те захтеве ви врло често видите тек индиректно, тек коришћењем производа", каже Јелена Матић, ванредни професор Шумарског факултета.

Прошле године домаћинство у Србији је за опрему за стан и текуће одржавање просечно месечно издвајало тек нешто више од 2.300 динара.