Хоће ли Београд коначно добити метро?

Београдски метро је био, наиме, тема током посете премијера Србије Александра Вучића Паризу јула ове године. Он је након те посете рекао да мисли да је Србија на путу да реши то питање и најавио долазак у Београд представника француских компанија "Алстом", "Винчи" и "Буиг", извештава Танјуг.

Представници Града Београда и двеју влада – Србије и Француске, потписали су још 18. новембра 2011. године уговор о почетку пројекта "Београдски метро", на основу кога је планирано да метро буде изграђен до 2017. године.

Пре два месеца челници Града Београда састали су се са представницима француске компаније "Ежис" (Egis), Амбасаде Француске и члановима Радне групе за пројекат "Београдски метро", и тада су разматране дотадашње активности у вези са изградњом линија београдског метроа.

Како је тада саопштено из Градске управе, на скупу у Скупштини Града је нагласак био на изградњи прве линије метроа, а са челницима Града је договорено да се током октобра и новембра израде анализе броја путника и возила у јавном градском саобраћају.

Иначе, Радну групу за пројекат "Београдски метро" формирао је 17. марта ове године тадашњи Привремени орган Града Београда, а на њеном челу је Синиша Мали, који је у међувремену постао градоначелник.

Задатак Радне групе је да анализира урађену Студију општег концепта метро система и усаглашеност генералног концепта метро система са постојећим системом јавног градског превоза.

Француска је претходно изразила спремност да из средстава Фонда за студије за помоћ приватном сектору издвоји око три милиона евра за израду студије изводљивости за изградњу београдског метроа.

Планирано је да студију изводљивости уради француска пројектантска кућа "Ежис рејл", која би посао требало да обави за 15 месеци, док би у изградњи метроа учествовала компанија "Алстом транспорт", која је током 70 година постојања изградила више од 40 метро система у свету.

Метро би, како је предвиђено, био независни шински систем чија траса би се у старом делу града кретала под земљом, а тамо где је могуће по површини, с тим да се не би преклапала са осталим врстама саобраћаја.

Прва линија метроа требало би да води од Устаничке улице до Творничке у Земуну, а према најавама градских власти она ће прорадити 2017. године.

Друга траса би требало да иде од Бановог брда до Правног факултета, а веза две линије била би код новог моста преко Саве, одакле би се линија можда продужила до Блока 45.

Планирано је да капацитет вагона буде 600 путника, што значи шесторо људи по метру квадратном, али ће конкретни детаљи о првој линији метроа ипак бити познати тек када буде завршена студија изводљивости, за чију израду ће бити потребно 15 месеци.

Први пројекат за изградњу београдског метроа био је направљен 1972, а годину дана касније формиран је Сектор за метро, који је 1982, у сарадњи са пројектантима бечког и минхенског метроа заокружио идејна решења за прву етапу градње.

Од изградње метроа одустало се након само три године. Тада је лансиран концепт градског саобраћаја који је требало да се ослања на трамвајску мрежу ("Трамвај за 21. век").

Године 1995. у саобраћај је пуштена железничка станица "Вуков споменик", једна од подземних станица Беовоза и БГ воза.

Изградњу метроа је 1997. године помињао и тадашњи градоначелник Зоран Ђинђић, а почетком 2000. у оптицај је поново ушла идеја о изградњи лаког шинског система.

После спроведеног међународног конкурса Дирекција за грађевинско земљиште Београда потписала је 23. априла 2004. уговор са консултантском кућом "Инеко" за израду генералног пројекта и претходне студије оправданости изградње висококапацитетног шинског система. Уговорени пројекат и студија предати су Дирекцији у априлу 2005. године, а тим документима је пројектован "Први коридор" Устаничка – Творничка улица и техничком везом са депоом.

Професор др Адолф Милер Хелман из Минхена, познати стручњак за проблематику урбанизма, оценио је на стручном скупу у Београду 2009. године да је за развој српске престонице неопходно што пре изградити систем метроа, како би се решио проблем саобраћаја.

Тадашњи градоначелник Београда Драган Ђилас изјавио је средином 2010. да би метро у Београду, уколико то буде у складу са плановима, могао да почне да се гради крајем 2012. или почетком 2013. године.

"Према оптимистичким плановима, Београд би за 10 година могао да има мрежу метро линија на Новом Београду, до краја Блока 45, ка Бановом брду, Чукарици, Видиковцу, Карабурми", рекао је Ђилас образлажући на седници Скупштине Града информацију о изради документа "Београдски метро".