Стечај шанса за нови почетак?

Продужени рок за достављање писама о заинтересованости за приватизацију 502 друштвена предузећа у Србији званично је истекао 1. новембра.  

Посебна саветница министра привреде Андријана Живановић, задужена за област стечаја у коме ће се, после приватизације, како ствари стоје, наћи више друштвених предузећа, рекла је за Танјуг да стечај никако не би требало да се посматра као коначан крај фирме и отпуштање радника.

"Стечај и банкротство нису исте ствари, а и проглашење банкротства над неком фирмом не мора аутоматски да значи и крај привредне активности те фирме", објаснила је она.

Проглашење стечаја, како је прецизирала, није објава распродаје имовине тог предузећа, већ посебан заштићени статус у који се фирма уводи - рачун више није блокиран, поступци извршења на имовини више не могу да се спроводе. 

"Такав статус траје ограничено време са циљем да се сагледају све опције било за санацију предузећа или за продају, у целини или делимично, новом инвеститору", казала је Живановић.

Према њеним речима, до сада се стечају приступало махом на пасиван начин, што је делом и разлог што се у јавности стечај доживљава као поступак гашења фирми, а не као могући лек.

"Пасиван приступ стечају често је заснован и на погрешном тумачењу улоге стечајног управника. Он није и не сме да буде административни радник, већ менаджер и то специфичних знања и способности", сматра Живановићева.

Она је указала да је гашење сваког предузећа које има макар и минимални капацитет да запошљава људе и ствара нову вредност, изузетно скупо за све. 

"Поступање појединих стечајних управника по принцију линије мањег отпора, а не по максимално стручној и пословној одговорности се у наредном периоду не може дозволити", поручила је она.

Проактиван приступ стечају 

Саветница министра привреде је навела пример да проактиван приступ стечају у Европи и САД није новина, већ логичан и разумљив приступ. 

Када се саберу сви трошкови директни, индиректни и такозвани опортунитетни трошкови опоравка фирме која има потенцијал и упореде са стварним трошковима спровођења процедуре банкротства, навела је она, јасно је да мање кошта да се фирма спасе.

"Проактивни приступ стечају је шанса за нови почетак. А да ли ћемо ту шансу искористити, зависи од свих нас", закључила је саветница.

Иначе, након истека рока за достављање писама о заинтересованости за приватизацију друштвених предузећа, очекује се да Министарство привреде одлуци о судбини тих предузећа, односно - које ће бити приватизовано, а које ће ићи у стечај.

Законом о приватизацији предвиђено је да се приватизација друштвених предузећа заврши до краја 2015. године.