"Имате мозгове, недостаје стабилност"

Пре четири године компанија "Кока-кола" објавила је извештај о свом утицају на српску економију. Тада се показало да само та фирма директно и индиректно утиче на један одсто овдашње привреде. У четвртак се представља нови такав извештај и у Београд је због тога дошао један од спољних саветника компаније професор Итан Капстајн, предавач на универзитетима у Аризони, Тексасу и Харварду и саветник бројних компанија и институција. 

Разговарали смо о поменутом извештају, али и о томе зашто Србија не успева да искористи свој економски потенцијал. 

Кока-кола је објавила нови извештај о свом утицају на српску економију. Шта извештај показује?

По мени најбитније је колики утицај кока-кола има на привреду. То је једна релативно мала компанија на овом тржишту, али та једна компанија, заправо Кока-кола систем у коме је и пунионица, одговорна је за један одсто послова у целом приватном сектору у Србији. Око милион људи ради у приватном сектору овде и неких десет хиљада је на овај или онај начин повезано са Кока-кола системом. То је импресивна цифра.

Српска влада рве се са великим буџетским дефицитом. Да ли су додатни порези неминовно решење?

Најважнија ствар за сваког инвеститора је да има поверења у стабилност и кредибилност владине политике. Ако се та политика љуља лево-десно, па се један дан уводе порези а следећег се мења порески систем то код инвеститора ствара несигурност. Тако да је стварање стабилног и кредибилног система најважнији задатак владе.

Али то може бити тешко када се борите са великим дефицитом?

Свакако је то изазов, али влада мора да мисли на више временских нивоа. Има краткорочних решења, али морате мислити на будућност. Морају да мисле на данашње бираче, али не смеју заборавити ни децу тих бирача. И унуке. Не смете да креирате пословно окружење које само мисли на овај тренутак а угрожава будуће инвестиције и развој.

Шта би онда био добар мамац за инвеститоре данас и у свету, али и у Србији.

Србија без сумње има озбиљних предности у неким областима. За почетак има много онога што зовемо сива материја, у овој земљи има много мозгова и то се види у секторима у којима је Србија успешна, рецимо информатички сектор. А ту не можете успети ако немате довољно способних мозгова у земљи. Интересантно је приметити да је после пада комунизма и на почетку транзиције Србија била конкурентнија од већине у региону, ако погледате тадашње рејтинге Србије код Европске банке за развој, Србија је била кандидат за најбољи резултат. То се није догодило, вероватно због пословног окружења. Јер све потребне сировине имате. Пољопривредни потенцијал, информатички сектор, "Фијат" је веома успешна инвестиција. Дакле сви предуслови су ту, али поновићу, пословна политика мора бити кредибилна и стабилна да би охрабрила инвеститоре.

И тако би их привукли?

Да, то је кључно. И то није само проблем Србије, то важи за цео свет. У Сједињеним државама одакле ја долазим много смо дебатовали последњих година о великим компанијама које напуштају САД. Ми то зовемо пореска инверзија. Велике америчке компаније траже боље пореско окружење на другим местима. Дакле, то није само српски проблем, с тим се бори свака влада, нарочито после 2008. од када се гомилају ови фискални дефицити. Али морате створити то стабилно и кредибилно окружење. Запамтите, инвеститор који прави фабрику рачуна да ће је амортизовати за пет или десет година. И он гледа у будућност и пита се хоће ли услови за рад бити добри током целог тог периода.