Неискоришћени обновљиви извори енергије

Према договору са европском Енергетском заједницом, Србија до 2020. године треба да повећа учешће обновљивих узвора енергије за шест одсто. Највећи потенцијал има биомаса, која се традицонално користи за загревање станова. Међутим, и даље се мало искоришћавају вода, ветар и сунце, иако држава стимулише оне који се одлуче за производњу струје из обновљивих извора енергије.

Иако Ниш, Куршумлија и Врање имају највећи потенцијал за коришћење енергије сунца у Србији, велика соларна електрана, подигнута је прошле године код Кладова. Инвестоторе је кажу, привукла ниска цена земљишта и брза општинска администрација.

"Ми смо били довољно храбри да седнемо, направимо план и ризикујемо нека почетна улагања која у старту нису била мала. Било је потребно да се купи земљиште и уради пројектна документација", каже Милош Костић, директор и власник соларне електране код Кладова.

У подизање соларне електране код Кладова уложено је милион 600 хиљада евра. На два хектара инсталирана су 4.232 панела. Код Кладова има сунца, али има и ветра који је, кажу, добар за расхлађивање панела.

А управо је ветар привукао Русе на Честобродицу где купују земљу. У општини Бољевац отворена је фабрика пелета, а Италијани у том месту подижу термоелектрану на биомасу.

"Као нус-продукт у производњи електричне енергије добила би се топла вода, па покушавамо да осмислимо пројекат да кроз јавно-приватног партнерства урадимо топлификацију наше варошице", рекао је Небојша Марјановић, председник Општине Бољевац.

Породица Ристић из околине Ниша је са четири соларна панела и ветрењачом, решила проблем струје на имању. Пет произведених киловата довољно је кажу за рад свих кућних апарата.

"Нема више из дистрибуције да нам куцају на врата, да нам стижу доносе рачуне, имамо један смирај, једну безбрижност. Ми смо на једном добром месту где има и довољно сунца и довољно ветра", каже Мирослав Ристић са Грамадe код Сврљига.

Стручњаци подсећају да је потенцијал југа Србије и у геотермалним водама, које су најмање искоришћене. Највећа инвестициона препрека су кажу разне дозволе.

"Требало би да се сви трудимо да максимално искористимо потенцијале које нам је природа дала јер на тај начин имамо и чистију и здравију средину и штедимо енергију и новац", каже Марко Манчић, истраживач, са Машинског факултета у Нишу.

Пре чеврт века у Србији је утврђено готово 900 локација за мини хидроелетране, за које стручњаци тврде да су најперспективније за производњу струје.