Рециклажна индустрија, муке са финансијама

Законом о управљању отпадом прописано је да се отпад одлаже на депоније само ако не постоји неко друго решење за његов третман. Међутим, у пракси уместо да се прерађује, отпад углавном завршава на дивљим депонијама. Србија годишње губи 50 милиона евра због тога што не рециклира.

"Србија тренутно рециклира негде између пет и седам одсто укупног отпада, што је веома мало за капацитете које ми поседујемо. Еколошка такса се уплаћује, али она је сада власништво буџета Републике Србије и са њом нису задовољни ни они који плаћају, ни они који примају", каже Синиша Митровић из Одбора Привредне коморе Србије за животну средину.

Да би се финансирала заштита животне средине, пре неколико година уведена је еколошка такса којом се преко Фонда за заштиту животне средине финансирала и рециклажна индустрија.

Од када је пре две године Фонд укинут, дуг рециклерима је нарастао на милијарду и по динара. Опстанак фирми које се баве рециклажом доведен је у питање.

"Добили смо надокнаду за прва два месеца 2013. године, а све остало још чекамо. Из тих разлога смо преполовили производњу, а трећину људи отпустили, да би могли што дуже да опстанемо. Желимо бар да вратимо оно што смо инвестирали", објашњава Никола Егић из фирме "БиС рециклажа" Панчево.

Ана Петровић Вукићевић из Удружења рециклера Србије истиче да држава дугује рециклерима, а да они пак, дугују банкама.

"Од 2011. до данас уложено је око шест милиона евра у рециклажне компаније и сва та средства су повучена из кредита, долази наплата, а ми због кашњења државе према нама нисмо у ситуацији да сервисирамо своје дугове", каже Ана Петровић Вукићевић.

Владина радна група донела је закључак да се формира фонд који ће обезбедити финасирање рециклажне индустрије.

"Да ли ће се он звати зелени фонд, да ли ће се звати наменски фонд, у сваком случају то ће бити средства која ће искључиво ићи за област заштите животне средине. Нема дилеме, одмах по усвајању ребаланса буџета држава ће исплатити свој дуг према рециклажној индустрији", истиче државна секретарка Министарства пољопривреде и заштите животне средине Стана Божовић.

Према подацима из ресорног министарства наплата еколошке таксе је око 40 одсто, а они који је не плаћају, како се најављује, могу да очекују појачану инспекцијску контролу.