НБС: Од дознака 1,27 милијарди ева

Према подацима Народне банке Србије, од 2007. до 2013. у Србију је по основу дознака ушло 19,55 милијарди евра, а највише у кризној 2009. када је из иностранства у Србију дошло 3,24 милијарде евра.

Иако је у првој половини ове године прилив по основу дознака мањи за 10,3 одсто у односу на исти период 2013. када је износио 1,42 милијарде евра, у НБС кажу да су дознаке код нас годинама релативно стабилан извор девизних прилива. 

"Путем дознака по грађанину Србије годишње пристигне између 370 и 430 евра додатног девизног прилива", речено је Танјугу у НБС.

С друге стране, прилив директних страних инвестиција није, судећи према подацима Министарства финансија за прву половину ове године, није достигао ни половину дознака и износио је 539,8 милиона евра.

Економиста Љубомир Маџар каже да је овај однос типичан, јер дознакама нису потребни "посебни услови", попут доброг пословног окружења. 

"За више страних директних инвестиција требало би да имамо сређен правни систем и ваљан привредни амбијент", рекао је Маџар. Он је подсетио да се недавно у медијима појавила вест да је брат америчког амбасадора у Србији Мајкла Кирбија одлучио да напусти бизнис који је код нас имао.

"Он је констатовао да се овде малтене ништа не може наплатити. У таквом окружењу се ниједан капитал, ни страни ни домаћи, не осећа удобно", рекао је Маџар, нагласивши да то, када је реч о дознакама није релевантно.

"Дознаке имају потпуно другачији механизам и мотивацију. То је новац од људи који живе и раде у иностранству, а имају рођаке у Србији који лоше живе. Њих има и биће их", рекао је Маџар.

Према подацима Народне банке, у првој половини ове године је чак трећина новца од дознака дошла из Немачке, 30 одсто, док је из Аустрије дошло око 16 одсто, а из Швајцарске око 12 одсто од укупног износа дознака.

Из тих земаља и из Француске је, кажу у НБС, и у периоду 2007-2013. забележен већи прилив дознака.

"Дознаке су релативно стабилан извор девизних прилива чак и кад се посматрају по земљама порекла", кажу у НБС.

Према наводима централне банке, са око 8-10 одсто бруто домаћег производа, дознаке задовољавају финансијске потребе и повећавају стандард домаћих прималаца. 

То се, додају, одражава и на пораст тражње, односно производње домаћих производа. 
"Дознаке значајно утичу и на повећану могућност плаћања према иностранству, односно повећање понуде на укупном девизном тржишту, на коме обезбеђују око 9-10 одсто покрића укупне тражње девиза", наводе у НБС.