Реформе кључне за инвестициону климу

Фредерик Коен је, у интервјуу за РТС, поздравио најављене мере штедње и истакао да је фискална консолидација, којом ће се контролисати буџетски дефицит и растући дуг, кључна за Србију.

Да ли су штедња и смањење потрошње пут који ће Србију извести из кризе?

Мере које иду ка овом циљу су добродошле. Ми у Савету страних инвеститора делимо став Владе да мере нису довољне и коначне, већ да су потребне структурне реформе за које се и ми залажемо. Али фискална консолидација је неопходна.

Као неко ко послује у Србији, шта бисте Ви саветовали Влади – како да допуни пакет мера?

За нас, најважније су структурне реформе. На првом месту је успостављање истих правила за све који се баве бизнисом. Због тога се ми залажемо за приватизацију – на тај начин би иста правила важила за све, а Влада би и смањила трошкове које користи за одржавање у животу компанија које не раде како треба.

На другом месту, потребна нам је дуготрајна реформа у секторима образовања, здравства и правосуђа. То ће, на дуге стазе, побољшати инвестиционе прилике у земљи и начинити је интересантнијом за улагаче. На трећем месту је потреба да примена закона буде ефикаснија.

Једна од слабости коју годинама гледамо је тешкоћа да се закони правилно примене, зато што дуго чекамо подзаконске акте који често никада и не буду донети или их администрација тумачи другачије него што је духом закона замишљено. На крају али не и најмање важно – битно је наставити доношење закона усклађених са европским правилима.

Како променити политику субвенција државним компанијама да би пословање било успешније, а Ви могли да похвалите амбијент у Србији?

Ја већ ширим добре вести о Србији, а то ради и већина страних инвеститора који су задовољни својим послом. Али мислимо да може да буде и боље. Суштина није да би укидање субвенција државним фирмама помогло страним инвеститорима. Суштина је да би укидање субвенција уштедело новац који се тренутно траћи, јер се њиме у животу одржавају компаније које нису способне да преживе саме.

Оне тако много више коштају него да се примене неке мере које су болне на кратак рок, али на дужи рок омогућују да се новац користи за боље ствари – за образовање, инфраструктуру. А тако би се повећала и конкурентност земље.

Да ли су субвенције страним инвеститорима и даље начин на који Србија треба да привлачи инвестиције, с обзиром на то да те субвенције нису увек ефикасно употребљене?

Можда ћу вас изненадити, али Савет страних инвеститора се не залаже за давање субвенција страним инвеститорима. Ми се залажемо за поправљање пословног окружења, а оно ће настати структурним реформама које су почеле да се спроводе.

Ми у потпуности подржавамо Закон о раду, очекујемо и додатне реформске потезе. За стране инвеститоре најважнији је закон о градњи и некретнинама јер су ту ствари јако компликоване. Сви који имају корист од субвенција срећни су због њих, али то није главни начин да се привуку инвеститори.

Како сте представницима Европске комисије у Бриселу представили Србију и њено тржиште?

Одлучили смо да одемо у Брисел да почнемо један процес – да успоставимо однос са Европском комисијом како би делили са њима наше знање о српском пословном систему и о томе шта би требало да се унапреди у овој земљи. Разговарали смо са највишим представницима одељења за порезе, проширење, трговину и финансије.

Идеја је да успоставимо редован однос и имаћемо у будућности редовне састанке на којима ћемо размењивати идеје.