Мобилно банкарство шанса за уштеду

Прошле су само три недеље откако у Србији постоји прва онлајн банка за мобилна плаћања, а те услуге користи већ шест и по хиљада клијената. Србија је прва земља у региону која има такву банку за коју нису потребни класични шалтери и у коју је уложено 40 милиона евра.

Старији грађани имају вишак времена али углавном мањак снаге. Млади и запослени супротно - посебно у великим срединама.

Тако је размишљала и Милица Бегенишић која радије користи банкомате него да чека на шалтерима банака.

"До сад сам ишла до експозитура, требало ми је време да чекам у редовима и да се споразумем са запосленима на шалтерима. Овако све решавам сама у било које доба дана посебно када ми је потребан новац, дођем до првог банкомата", прича Милица Бегенишић која користи услуге мобилног банкарства.

У "Теленор" банци кажу да се нижи трошкови пословања могу одразити на мање марже па су клијенти углавном странци који воде рачуна о свакој пари, као и млађе особе. Без обзира на провизије које постоје и за ту врсту банкарства потребан је још и паметан телефон, као и трошкови приступа интернету.

"Проценат коришћења паметних мобилних телефона из године у годину је све већи и већи. И оно што су показатељи статистичког завода је да је то једина роба која из године у годину показује раст продаје. Самим тим улазак 'Теленора' у овакав посао има смисао и дугорочан је", каже Милош Половина из "Теленор банке".

Пословне банке су високе камате најчешће правдале високим ризиком и трошковима пословања и материјалним трошковима за отварање експозитура чување и пренос новца. Како мобилно банкарство не захтева такве трошкове нуди могућност за уштеде и смањење камата.

Од Нове године оператори најављују и апликције за плаћање преко паметних телефона, па ће и платне картице постајати део историје.

"Неке банке наплаћују и преко 100 динара признаницу, док с друге стране у истој тој банци ако плаћате електронски то може да буде бесплатно, а ако није бесплатно онда је то виишеструко мање", тврди Душан Узелац са сајта "Каматица".

У банкарском систему Србије у односу на последњих пет година мање ради око 4.000 људи. Иако је обим посла смањен због кризе проценат електронског плаћања је све већи. То је важно и за државу, јер на сваких 10 одсто мање готовине у оптицају значи и један одсто већи проценат бруто домаћег производа.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.