Србији од "Јужног тока" 300 милиона евра

Јаспeр Јансен је, при обиласку постројења "Северног тока" на обали Балтика у Немачкој, рекао да би на изградњи деонице "Јужног тока" кроз Србију, вредне око две милијарде евра, могло бити ангажовано око 2.500 људи.

Портпарол предузећа "Јужни ток транспорт" верује да ће "Јужни ток", са капацитетом од 63 милијарде кубних метара гаса годишње, више него било који други енергетски пројекат обезбедити потребе Европе за гасом које су у порасту.

"Потражња за гасом је у порасту. Европи сада треба око 500 милијарди кубика гаса годишње, а процене говоре да ће годишња потражња за гасом до 2030. порасти за око 100 милијарди кубика", рекао је Јансен.

Према његовим речима, у том периоду смањиваће се домаћа производња гаса у Европи, што ће повећати потребе за увозом за око 150 милијарди кубних метара гаса годишње.

Јансен је рекао да је "Јужни ток", који је један од најважнијих енергетских пројеката у Европи, и планирани најдужи гасовод у свету.

Истакао је да је највећа корист од "Јужног тока" енергетска безбедност за Југоисточну Европу, отварање нових радних места, допрiнос одрживом развоју и смањењу емисије угљен-диоксида.

Јансен је оценио да ће тај међународни енергетски пројекат бити користан за све земље учеснице и за свих 11 акционара у пројекту.

Гасовод "Јужни ток" довешће руски гас директно са највећих копнених налазишта гаса у Сибиру до потрошача у Централној и Југоисточној Европи испод Црног мора, преко Бугарске, Србије и Мађарске до Италије и Аустрије.

Радови на "Јужном току" обустављени су у Бугарској због захтева Европске комисије да се на тај гасовод примене европска енергетска правила.

Јансен је рекао да акционари "Јужног тока" међу којима су руски "Гаспром" и немачки "Винтершал", који су и акционари "Северног тока", имају значајно искуство у реализацији тог пројекта која могу да примене и на "Јужном току". 

"Оба пројекта најбоља су у својој класи и у безбедносном, енергетском и еколошком смислу и мешавина су европских и руских акционара", рекао је Јансен.

Немацки "Винтершал" је партнер "Гаспрому" у гасоводима и "Северни" и "Јужни ток" и у оба има 15 одсто акција.

На питања новинара о значају "Јужног тока", директор за односе с јавношћу "Северног тока" Улрих Лисек рекао је да сваки инфраструктурни енергетски пројекат унапређује енергетску безбедност Европе.

Са тиме се сагласио и генерални директор компаније "ОПАЛ гастранспорт" Бернд Фогел истакавши да свака нова гасоводна траса побољшава и унапређује енергетско тржиште.

"Свака нова траса значи јачање и развој гасног тржшта. Спремни смо да искуство изградње 'Северног тока' пренесемо и на инвестицију 'Јужни ток'. Нови гасни правци су потребни Европи", рекао је Фогел. 

"Уколико постоји разрађен пројекат у техничком и финансијском погледу, не видим разлог зашто да се не реализује", додао је Лисек.

Истиче да не види никакве техничке, финансијске проблеме јер "Јужни ток" има јаке акционаре.

Лисек је рекао да је у почетку јавност у западној и северној Европи имала отпор према пројекту "Северни ток", али да је уз потпуну отвореност и указивање на економске добробити од тог гасовода таква перцепција промењена.

Како је истакао, тај пројекат сада представља пример изузетне сарадње земаља ЕУ и Русије.

"Северни ток" је систем гасовода дужине 1.224 километра. Количине гаса које стижу "Северним током" подмирују потребе 26 милиона домаћинстава у Европи.

Та инвестиција директно повезује руска гасна налазишта са европским - има два цевовода, иде испод Балтичког мора које у Немчку улази у месту Лубмин. Потребно је 12 дана да гас са севера Русије, "Северним током" стигне до немачке обале Балтичког мора.

Потрошња гаса је у порасту - само прошле године већа је готово за трећину, па Европи сада треба око 500 милијарди кубика гаса годишње.