Како безболније поднети мере штедње

Навикли смо се на кризу и штедњу, али на помен те две речи реагујемо, сваки пут поскочимо. На најаву да ће плате бити мање, стегли смо новчанике. То значи да ће мере осим јавног осетити и приватни сектор.

На стезање каиша не одговарамо бушењем кашике – пракса показује да и у највећој кризи трошимо на храну и плаћање рачуна. Али, притегнут каиш могао би да гуши оне без којих се може преживети.

На удару би могли да се нађу козметичари и фризери. У појединим салонима, мањак посла осетили су чим су најављене владине мере штедње. Због тога, намеравају да новонасталој ситуацији иду уз длаку.

"Велика је криза и ми стално морамо да тражимо решења. Понекад нам у сусрет изађу дистрибутери па онда они направе неку акцију, па онда дате неком јефтинији третман, бојење и тако даље", каже Бане Бабић, фризер.

Уместо мање потрошње, савет грађанима је да буду упорнији у потрази за повољнијим ценама. Ко штеди струју никога не штети. Напротив, помаже и себи и држави, која неће морати да је увози.

"Треба променити навике, гасити светла када излазите из стана. Ове велике потрошаче енергије, бојлере, машине за веш, треба користити у одређеном периоду – од 12 часова", каже Маја Анокић из Центра потрошача Србије.

Губитак просечно једне плате или пензије годишње звучи сурово. Аналитичари кажу да би уз мало памети и труда то могло да има и добрих страна.

"Позитивно може бити то што ће утицати на смањење увоза јер је смањена лична потрошња, и на повећање извоза домаћих фирми које неће моћи да продају своју робу на домаћем тржишту – јер ће морати да због свог опстанка траже излаз у извозу на тржиште региона", каже Радојка Николић, економиста.

До позитивних ефеката у будућности, грађанима се саветује и више рада. Већи обим и додатни послови помогли су земљама попут Исланда да рекордно изађу из кризе. Можда ће помоћи и нама – и да изађемо из кризе и да поправимо неславну статистику. Да од народа који седи и лежи до 14 сати постанемо народ који толико ради.