Већина еколошких стандарда до уласка у ЕУ

На скупу о усвајању еколошких стандарда у конференцијском центру листа "Данас", Фројнд је указао да се прелазни периоди, односно одлагање примене, могу добити само за мали број стандарда који изискују велика улагања, и то уз веома добар и плановима финансирања поткрепљен предлог прилагођавања, преноси Бета.

Као пример такве области навео је прераду отпадних вода, где се прилагођавање Србије може очекивати тек од 2020, а можда и 2025. године.

Фројнд је навео да Србија спроводи Стратегију и Акциони план, депоније које су у складу са европским стандардима служе скоро 20 одсто становништва, а стопа прикупљања отпада је 80 одсто. Ипак, остаје проблем несанитарних, "дивљих депонија".

ЕУ је у прошлих 10 година за унапређење животне средине у Србији дала 700 милиона евра, на ту област одлазило је око 25 одсто новца који Србија редовно добија и тако ће остати и убудуће, казао је он.

Министарска пољопривреде и заштите животне средине Снежана Богосављевић Бошковић рекла је да очекивана улагања од 10,6 милијарди евра у животну средину да би се Србија ускладила са стандардима ЕУ, показују колико је инфраструктура у Србији неразвијена.

Као посебан проблем навела је комуналне отпадне воде и водоснабдевање, за шта ће отићи половина средстава.

Она је рекла да је систем управљања амбалажним отпадом успостављен и најавила да ће до краја овог месеца бити донета Уредба о смањивању обима амбалажног отпада 2015-2019, којим се уводе и специфични циљеви за рециклажу који ће бити оквир за активности у наредним периоду.

Министарка је указала да ће велику улогу морати да има локална самоуправа, поготово је за рециклирање више од 30 одсто отпада, потребно његово разврставање.

Генерална директорка компаније за прикупљање рециклажног отпада "Секопак" Виолета Белановић Кокир указала је да је у Србији за ову годину циљ за поново искоришћење отпада 30 одсто, док је у ЕУ 65 одсто, а за рециклажу у Србији циљ је 25 одсто, а у ЕУ и до 80 одсто.