Енергетска заједница: Прекршај Србије у области гаса

У саопштењу Енергетске заједнице са седнице Министарског савета у Кијеву се наводи да "та констатација Министарског савета има снажан утицај на процес приступања ЕУ", преноси Бета.

Министарском савету је питање кршења прописа у области гаса проследио Секретаријат Енергетске заједнице, пошто Србија није ускладила прописе ни након захтева у фебруару да то учини.

Тада је Секретаријат оценио да једина два лиценцирана предузећа у Србији за транспорт гаса - државни "Србијагас" и "Југоросгас", који је 50 одсто власништво руског "Гаспрома" - нису спровела своју обавезу да раздвоје пренос од снабдевања и производње гаса.

То раздвајање, предвиђено прописима ЕУ, са којима је Србија дужна да се усклађује у оквиру Енергетске заједнице, обавеза је Србије од 2007. године.

Министарски савет је на седници изразио и озбиљну забринутост због кршења Уговора о Енергетској заједници које је починила Босна и Херцеговина тиме што није донела закон о сектору гаса, али је одложио увођење санкција за БиХ до 2015.

Земље потписнице Уговора о Енергетској заједници обавезале су се да примене европску правну тековину у области енергетике, установе регулаторне структуре и либерализују своја тржишта енергената.

Србија зауставила санкције ЕЗ за БиХ

Влада Србије помогла је Републици Српској, зауставивши санкције Енергетске заједнице, које су данас требале да буду усвојене на Министарском савету Енергетске заједнице, саопштило је Министарство енергетике Србије.

Како се наводи у саопштењу, делегација Србије, коју предводи министар рударства и енергетике Александар Антић, супротставила се увођењу санкција против Босне и Херцеговине (БиХ) због кршења прописа у области гаса.

Тиме је спречен низ мера, за чије усвајање је потребан консензус, а које су поред права гласа и рефундације трошкова делегације БиХ обухватале и заустављање низа пројеката, од којих је велика већина у Републици Српској, саопштило је Министарство рударства и енеретике.

На 12. састанку Министарског савета Енергетске заједнице учествовали су министари енергетике осам потписница Уговора о Енергетској заједници - Албаније, Босне и Херцеговине, Македоније, Молдавије, Украјине, Црне Горе и Србије, као и Косова.