Трговински споразум: Шта Србија (не) добија

Да је Србији деблокиран трговински споразум, то би значило да се наши производи могу одмах извести без царина и ограничења на тржиште Европске уније, које броји пола милијарде потрошача.

Вест да је то одложено, према речима директорке владине канцеларије за придружење Европској унији Тање Мишчевић, не би требало да делује обесхрабрујуће.

"Колико је држава која се приближава ЕУ агилна и успешна,толико ће и одлука ЕУ бити позитивнија према тој држави. У том смислу знам да можемо јако пуно урадити и у том смислу сам оптимиста".

Амбасадор Француске, која преседава Унији, Жан Франсоа Терал каже да је разочаран што Србији није деблокиран трговински споразум, али да то не треба да се схвати драматично.

 Амбасадор каже да би Француска желела да Србија постане кандидат док она председава Унији, али да је реалније очекивати да се то догоди под чешким председавањем.

Терал наводи да на добијање статуса кандидата утичу две ствари, то што је, због политичке ситуације у Србији, блокирано усвајање закона у парламенту, и то што је процедура у односима са Унијом компликована.

Ипак, према његовим речима, позитивна одлука за Србију ће ускоро стићи из Брисела.

"Одлична је идеја да се трговински споразум почне примењивати једнострано, о томе смо већ разговорали са српским властима. Треба разумети шта је то Споразум о стабилизацији и придруживању. То је, у суштини, низ ствари које Србија, помогнута Европском унијом, треба да уради да би постигла европски правни поредак. То је најбољи начин да ствари отпочну, а ја вас још једном уверавам да је Србија на европском путу од тренутка када је Споразум о придруживању потписан".

Трговински споразум, као што значи укидање царина за извоз наше робе, истовремено значи и отварање нашег тржишта производима из земаља Европске Уније, на шта се може односити једнострана примена споразума.

Царина се укида самим ступањем на снагу трговинског споразума за скоро 60 одсто производа из Уније , то се односи на оне производе за које се сада плаћа царина до пет одсто.

У року од три године, царине ће бити укинуте и за преосталих 40 одсто индустријских производа, а међу њима су: аутомобили, керамика, намештај, ПВЦ столарија.

Царине за пољопривредне производе из Уније остају и након прелазног периода.

"За становништво би значило много , јер би отварање конкуренције значило квалитет српског тржишта. Значило би квалитетну робу, значило би стандарде ЕУ на свим нивоима. Значило би смањење цена неких производа", каже Милош Бугарин председник Привредне коморе Србије.

Домаћи произвођачи пред собом ће имати два изазова и могућности , да без царине извозе на европско тржиште и да се одбране од конкуренције европских произвођача на домаћем тржишту.