Вујовић: Највише оптеретити најбогатије

Потребно је да се уштеди 700 милиона евра у наредној години, и то на страни расхода, рекао је министар финансија Душан Вујовић додавши да су ту уштеде најважније.

Гостујући у Дневнику РТС-а, Вујовић је рекао да је крајње време да се добровољно крене у уштеде и да се на том плану интензивно ради.

Истиче да ће се прво штедети тамо где најмање боли. "Желимо да уведемо 10 одсто штедње на гориву и сличним материјалима који се користе у јавним предузећима. Потребне уштеде и на субвенцијама које не дају ефекте."

Највеће уштеде оствариће се, међутим, на платама и пензијама, каже Вујовић. Упркос проценама Фискалног савета који је за смањење плата од око 15 одсто, министар очекује да тај број не износи више од 10 одсто.

"Фискални савет је говорио да је потребно смањити 15 одсто линеарно, неки су помињали и 20 одсто. Моја процена је око 10 одсто. Рекао сам пре месец дана да смањење неће бити ни динар преко тога, али покушавамо да чак буде и мање", рекао је Вујовић.

Истиче да ће се наредних дана постићи договор о томе да ли ће опорезивање бити линеарно. Иако ће сви бити погођени, министар истиче да ће се трудити да што мање буду погођени најсиромашнији.

"Трудићемо се да оне који се налазе близу егзистенцијалног минимума повредимо што мање. Сви ће бити повређени, а било би добро да терет овог смањења више сносе они који су богатији и који то могу да приуште зарад бољитка друштва", рекао је Вујовић.

Вујовић је рекао да је потребно да се у Влади али и у јавним предузећима постигне свест о томе да они који имају највеће плате штеде више, а они који имају мање штеде мање. Он је у том смислу навео и пример ЕПС-а који има, како је рекао, скоро два пута веће плате од просека Србије.

"Тако бисмо сви заједно постигли ниво ефикасности који имају успешне земље, да имамо фискални дефицит који ће бити под нашом контролом, не више од 2,5 одсто БДП-а, и дуг чији ће удео у БДП-у почети да пада", навео је министар.

Вујовић је подвукао да несугласица о потреби увођења тих мера нема.

Министар је рекао да је реално да се цена минималног рада повећа за шест или седам одсто, а не за 20 одсто, колико су тражили представници синдиката.

"Ти захтеви нису економски оправдани зато што привреда не би могла поднесе повећање минималне цене рада од 20 одсто, посебно ако узмемо у обзир пад бруто домаћег производа, стагнацију плата, ситуацију на тржишту рада, реално је очекивати повећање за шест-седам одсто, не више", рекао је Вујовић.