Незавршени квадрати, ко је одговоран

У Србији је све више напуштених градилишта, иако закон предвиђа да се објекат изгради у року од пет година. Нема прецизних података о њиховом броју. Из ресорног министарства најављују увођење реда у тој области, поред осталог, и јединствени регистар напуштених градилишта. Од локалних власти траже да их попишу и покрену питање одговорности пројектаната, градитеља и надлежних који издају дозволе.

У Банату има напуштених градилишта још од 2000. године. Због честог мењања власника, објекти су незавршени до данас.

Урош Аулић, директор зрењанинске "Гиг-Интер градње" каже да због одређених проблема у грађевинарству и самој привреди неки објекти нису завршени. "Међутим, нови власник жели што пре да 'Гиг' стави у функцију", каже Аулић.

Све више незавршених објеката има и у Крагујевцу. У највећем броју случајева разлог је, кажу, то што инвеститор, уместо у завршетак градње, новац уложи у други посао.

Мирослав Брковић, инвеститор из Крагујевца, каже да би то требало да се уреди неким законом, ондосно да законодавац постави правила понашања на тржишту. 

Ипак, највише напуштених градилишта је у престоници, и то на изузетним локацијама, које су временом претворене у депоније. У Скупштини града Београда, међутим, наводе да су од 1. јануара 2010. до октобра 2013. евидентирали само 31 напуштено градилиште.

У Дирекцији за грађевинско земљиште кажу да им инвеститори плаћају накнаду за уређење земљишта, али да они не проверавају да ли се објекат и гради на тој локацији. У Секретаријату за инспекцијске послове тврде да, по досадашњој законској регулативи, није било основа за предузимање казнених мера, јер није протекло пет година од издавања правоснажних грађевинских дозвола.

Стручњаци сматрају да мора да се створи законски основ како би се инвеститор натерао да заврши започети објекат; процењују да у Београду има око пола милиона незавршених квадрата.

Бранка Бошњак, архитекта и бивши члан Комисије за престанак права коришћења земљишта, каже да постоји евиденција и да се зна и коме је град доделио локацију и грађевинску дозволу за градњу.

"Ако је максималан период завршетка и добијања употребне дозволе од добијања грађевинске дозволе пет година, од пет година сваки инвеститор би морао да плаћа порез на имовину као да је завршена", каже Бранка Бошњак.

И у ресорном министарству кажу да је нелогично да надлежни дају грађевинске дозволе, а да се потом не занимају да ли је објекат приведен намени.

Саветник у Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Раде Обрадовић објашњава да се новим законом о планирању и изградњи предвиђа увођење јединствене евиденције којом ће се пратити процедура од издавања првих тих услова везаних за урбанизам до издавања употребне дозволе.

"Министарство и држава морају да раде свој посао, инсистираће од локалних самоуправа да прво крену са пописом свих објеката који су без дозволе, а онда да попишемо све објекте који су започети, а који нису приведени намени", каже Обрадовић. 

Као пример реда у грађевинарству може да буде Италија у којој не постоји проблем вишегодишњих напуштених објеката. После предвиђеног рока за завршетак градње, без обзира на то да ли је објекат завршен, инвеститор плаћа градску ренту – порез на имовину.