Оштра борба против сиве економије

За централизовано праћење токова сиве економије ради њеног сузбијања одавно се залажу и привредници и струка. Влада је припремила нацрт закона који ће увести координацију рада свих инспекцијских служби.

Рад на црно, промет робе и услуга уз нелегалне финансијске трансакције, у тамно боје српску економију. Они којима нелојална конкуренција најтеже пада залажу се да држава кроз Генерални инспекторат, попут многих земаља, зада одлучан ударац.

"У овоме могу изузетно да помогну и удружења привредника, представништва која су распоређена територијално по општинама. Унија послодаваца има 117, која тачно могу да дојаве на којим местима се продаје роба која није опорезована", каже Драгољуб Рајић из Мреже за пословну подршку.

Нелегална тезга мањи је проблем од тога одакле и како роба на њу стиже. Према подацима Светске трговинске организације, Мађарска је пре две године у Србију извезла робу у вредности милијарду и триста милиона долара, док смо ми евидентирали увоз од 700 милиона. Где се изгубило више од пола милијарде?

У Пореској управи кажу да је последњих месеци откривен велики број оних који робу пласирају у нелегалне токове.

"Могу да вам кажем да смо ми као пореска полиција само у току 2014. године идентификовали 155 таквих привредних лица, која су, жаргонски речено, фантом или перачка предузећа", каже Ђорђе Вуковић, координатор Сектора пореске полиције.

На потезу је Тужилаштво. Сарадња порезника са МУП-ом и Царином све је интензивнија.

"Мислим да је идеја централизовања контроле сиве економије добра и да би се она уз стручност људи који буду у тој централној институцији значајно смањила", каже економиста Исмаил Мусабеговић.

"Треба ићи за изворима робе и услуга у сивој зони, дакле, да видимо којим каналима се утаји толика количина робе која није опорезована или је минимално опорезована – један комад се опорезује, а пет до десет оде у сиве токове", каже Драгољуб Рајић из Мреже за пословну подршку.

У границама својих могућности, инспекцијске службе у Београду однедавно здружено контролишу. За сада примећују да тако штеде време и себи и другима.

"Требало би да комунална инспекција заједно са инспекцијом за заштиту животне средине изађе и преконтролише рад локала, да на пример комунална инспекција заједно са водном контролише водне објекте", каже Загорка Панић из Градског секретаријата за инспекцијске послове.

Измене пореских закона које су донеле олакшице за новозапослене, оштру казнену политику и учестале пореске контроле, одлучан су корак Владе да сиву економију смањи за трећину.

"То је прави неопходан корак, али не може бити једини. Други корак је преиспитивање пореских стопа које се морају ускладити са тренутном ситуацијом економије и земље у којој се налазимо", каже економиста Исмаил Мусабеговић.

Код нас одавно нема пореске културе која плаћање обавеза према држави не доводи у питање. Она се, кажу, најлакше гради разумним опорезивањем и казнама без изузетка.