Прети ли нам нова гасна криза?

Брисел припрема анализу опасности које доноси гасна криза, јер су неке државе чланице потпуно зависне од руских испорука. Осим тога, читав балкански регион био би одсечен за доток тог енергента, јер је једини правац снабдевања преко Украјине.

Економски саветник Владимир Круљ каже да је тренутна ситуација за ЕУ веома тешка.

"Поједине чланице имају гасну зависност од око 99 одсто. Уколико се настави ескалација сукоба у Украјини, санкције, па контрасанкције, што је створило нову економску поделу, која у овом систему и на овакав начин не одговара никоме", оцењује Круљ.

Треба имати у виду чињеницу да потрошња гаса у Европи расте, прошле године била је већа за четвртину. Иако су европска гасна складишта сада пуна, резерве не могу дуго трајати.

Аналитичар "ФX Лидера" Никола Булајић напомиње да гасоводи "Северни ток" и "Јамал" немају капацитет као гасоводи који пролазе кроз Украјину. Не само да ћемо имати проблем са несташицом гаса већ и комплетном испоруком гаса у еврозони, упозорава Булајић.

У случају да Русија прекине испоруке, међу првим мерама које из Европске уније планирају је редукована употреба гаса у индустрији, али и ограничење извоза, пре свега нафтног течног гаса, који би могао да надомести део потребних количина природног гаса. Међутим, и то су краткорочна решења.

Складишни капацитети су ограничени па су нам залихе гаса за зиму најмање од земаља у југоисточној Европи. Србија у Бантском двору има резерви за два месеца. У Влади тврде да разматрају планове за најтеже ситуације, а приоритет је обезбеђивање грејања за домаћинства. Топлане би могле да пређу на мазут, неке и на угаљ, осим у осам гадова чији даљински системи раде само на гас.