Читај ми!

Новац из Емирата "залива" српске оранице

Иако годинама слушамо да је пољопривреда наш адут и да Србија располаже са пет-шест милиона хектара обрадивог земљишта, ипак се наводњава само три одсто површина. Многи канали су запуштени, а неки и затрпани. Надлежни најављују нове пројекте изградње инфраструктурних објеката за наводњавање, али и појачану контролу одржавања каналске мреже.

Новац је обезбеђен кредитом из Уједињених Арапских Емирата, а градња првог канала и црпних станица већ је почела у шабачком крају.

Градња канала Дунав–Тиса–Дунав у Војводини почела је још 1957. године и трајала је 20 година. Иако је пројекат предвиђао наводњавање 510.000 хектара, данас се наводњава свега 40.000. У селу Лазарево, код Зрењанина, некада је постојао канал и систем за наводњавање – са само једним корисником. А када је он престао да плаћа коришћење воде, надлежни су затрпали канал.

"Каналска мрежа Тополовац има урађену каналску мрежу и на сваком мосту има брана која се отвара. Ми то овде немамо, код нас нису урађени канали", каже Владимир Јелић, пољопривредник из Лазарева код Зрењанина.

Већини пољопривредника је две и по хиљаде евра по хектару за израду система за наводњавање скупа инвестиција и зато је у Банату све више запуштених канала.

"Уколико се артикулише интерес, људи треба да дођу код нас, али кад неко дође за пет хектара где ми треба да вучемо воду – наравно да то не радимо, радимо кад је у питању 100 и више корисника", каже Александар Николић из ЈВП "Воде Војводине".

За повољније кредите за наводњавање од Уједињених Арапских Емирата неопходни су урађени пројекти, а Шапчани су први испунили тај услов.

Драган Топаловић из Водопривредног предузећа "Сава Шабац" каже да су тренутно у фази изградње црпне станице Широка бања.

"Практично добијамо један нов систем за наводњавање по европским стандардима – који ће омогућити један интензиван развој пољопривредне производње у овом делу Србије", каже Топаловић.

Због климатских промена и све скупљих пољопривредних производа, наводњавање у Србији мора да буде приоритет, сматрају стручњаци.

Више неће бити запуштених канала, а контрола ће бити јача, тврде у ресорном министарству.

Министарка пољопривреде и заштите животне средине Снежана Богосављевић Бошковић каже да велике резултате очекује након реализације пројеката изградње крупних инфраструктурних објеката за наводњавање.

"У питању су средства која су обезбеђена – повољна кредитна линија из фонда 'Абу Даби' и припремили смо 14 пројеката. Прве системе ћемо добити у Војводини, али имамо већ припремљена три пројекта за централну Србију и имамо план да се израде и нови пројекти – додатни за централни, западни, јужни и источни део Србије", рекла је министарка Богосављевић Бошковић.

Са око 17 одсто обрадивог земљишта које се у свету наводњава добија се готово 40 одсто укупне производње хране. Стручњаци тврде да ће се убудуће чак 60 одсто хране производити на ораницама које се наводњавају.

Број коментара 11

Пошаљи коментар
Види још

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

понедељак, 23. фебруар 2026.
13° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом