Фабрика вагона чека нову локомотиву

У Фабрици вагона у пола један је мук. Ради се шест сати јер не ради менза. Нема топлог оброка – ни плата две године. Део радника испуњава минимум рада, део је у константном штрајку са истим захтевима.

Владимир Николић, члан штрајкачког одбора, каже да траже регулисање радног стажа, оверу књижица и регулисање заосталих зарада. "Од тога данас имамо само оверену здравствену књижицу", каже Николић.

Предраг Рашковић из Савеза самосталних синдиката рекао је да су им пред изборе ислаћена три минимална лична дохотка. "Тада нам је држава помогла", истиче Рашковић.

Проблем је вишеслојан. Они који не раде од државе ће тражити да им све плати као да су радили. Они који раде кажу да је гладне тешко мотивисати. Фирма има један живи уговор – да произведе супервагон. Производи га три године.

Паучина је прекрила поједине делове за велики вагон, који су направљени још прошле године. Тада је са Владом Србије уговорена производња 25 вагона.

Заменик директора "Вагоноградње" Горан Поповић каже да ниједан од тих вагона није испоручен.

У Фабрици вагона директори су смењивани као на траци. Последњи је ту месец дана – ни он не прима плату. Каже да живи захваљујући жениној пензији.

Али не губи наду. Верује да би окидач опоравка за фабрику могао да буде најављени уговор од 50 вагона за ТЕНТ. И да би улагањем од два милиона евра фабрика постала конкурентна на светском тржишту.

"Ово је једина фабрика која може да ради новоградњу јер смо опремљени са сопственим развојним бироом и сопственом лабораторијом која испитује направљене вагоне", каже Зоран Миновић, директор Фабрике вагона.

У међувремену, стање у фабрици одлично показује њен симбол. Локомотива испред фабрике је стара, оронула и ван функције. Ипак, само километар даље чини се да је слика другачија.

У саставу фабрике је и ливница. У два по подне све врви. Упошљава 70 радника.

Директор ливнице Зоран Богдановић истиче да је ливница у овом моменту релативно здраво ткиво, неко ко има тржишну перспективу и положај на тржишту, он је лошији него прошле године, али може да се заради за плате.

"Слободин" стадион, средња техничка школа, Меморијални центар убијенима 1941. године, све то припада фабрици. Претходни власник Украјинац купио је све, а продао одмаралиште које је фабрика имала у Црној Гори. Приватизација је раскинута, па сада Општина има свој план.

"Сва она дуговања која фабрика има према локалној самоуправи – да ми изузмемо из фабрике оно што је интерес града, а да њој остану погони који би касније ушли у реструктурирање", предлаже градоначелник Краљева Томислав Илић.

Надлежнима из фабрике поручују – ако држави треба железница требаће јој и Фабрика вагона.