Звоно за узбуну у еврозони

До јуче све је било добро, победа фудбалера на светском првенству за многе је била симбол немачке моћи, пре свега економске. Али тек што се стишало спортско славље - обрт. Најмоћнија европска економија не расте, први пут за последње две године.

Од почетка априла до краја јуна бруто домаћи производ се смањио за 0,2 одсто, пре свега због мањег извоза и инвестирања. Берзе су реаговале падом, као и евро, али, кажу, нема разлога за панику.

"Морамо бити пажљиви, јер ће се свака лоша вест одмах негативно одразити на берзански индекс. Али тржиште је сада релативно стабилно и у стању је да се опорави. Економска ситуација је претходних месеци била одлична и Немачка може да се носи с кризом боље од других", рекао је аналитичар Фидел Хелмер.

Тренутно се анализира шта су главни узроци негативног кретања - да ли само геополитичке тензије због украјинске и блискоисточне кризе или не штима нешто друго, јер утицај међусобних европских и руских санкција још није у пуном замаху.

"Не значи да ће опоравак одједном кренути уназад, али ипак значи да би немачка економија као најмоћнија и као највећи руски партнер могла да претрпи тежи ударац него други", сматра аналитичар Јан Ламбрегтс.

Немачки аналитичари набрајају да на економска кретања утичу, између осталог, неизвесност енергетске политике и промене услова за пензионисање и минималне зараде.

Међутим, звоно за узбуну се чује широм еврозоне, јер осим Немачке, нема раста ни у Француској, а Италија је од 2008. године трећи пут у рецесији.

Аналитичари кажу да ће можда бити трећа - срећа, па ће италијанска економија из ове рецесије најзад добити путоказ за реформе.

"Чини ми се да премијер Матео Ренци покушава да удари на права места - реформа тржишта рада би помогла да економија постане конкурентнија у европским размерама", каже аналитичар Вил Хобс.

Француски бруто домаћи производ стагнира већ два тромесечја, па нова економска кретања не дају одговор ни на питање шта је боље: раст или штедња, пошто су се Рим и Париз углавном залагали за политику раста, док је Берлину приоритет штедња.