Извоз хране у Русију од 300 милиона долара?

"Од почетка ове године, имамо знатно повећање извоза, пре свега хране, на руско тржиште и то око 68 одсто, на око 117 милиона долара, имајући у виду да смо за целу прошлу годину извезли укупно 172 милиона долара пољопривредних и прехрамбених производа", изјавио је Љајић Танјугу.

После одлуке званичне Москве да на годину дана забрани увоз воћа, поврћа и друге хране из ЕУ, Србија је добила шансу да повећа свој извоз пољопривредних и прехрамених производа на минимално 300 милиона долара до краја 2014. године, мада би то могло да буде и више, уколико бисмо искористили своје произвођачке капацитете.

Коментаришући оцене неких домаћих аналитичара да Србија нема довољно произвођачких капацитета да задовољи тражњу Русије за храном и другим пољопривредним производима, Љајић је рекао да "није никаква мудрост" ако кажемо да немамо довољно нити потенцијала, нити произвођачких капацитета да можемо да задовољимо огромно не само руско тржиште, већ тржиште укупне Царинске уније, дакле и Русије, и Белорусије, и Казастана.

"Али, друга чињеница је да ми нисмо искористили све капацитете које нам с једне стране пружа овај Споразум о слободној трговини који имамо са Руском Федерацијом, а с друге стране једна нова околност која се ствара. Ми се не радујемо тој околности и желимо да се што пре нормализују односи између ЕУ и Руске Федерације, али у ситуацији у којој се сада налазимо, свакако да треба да покушамо да искористимо шансу која се указује", нагласио је министар трговине.

Подсећајући на данас одржан састанак у Привредној комори Србије са представницима аграра и прехрамбене индустрије, Љајић је рекао да ће бити формирано једно заједничко координационо тело које ће радити 24 сата дневно и бити на услузи свим извозницима, да практично решавамо проблеме. 

"Зато смо договорили да имамо заједничку радну групу, у коју ће бити прикључени и представници економског и трговинског одељења руске Амбасаде, који су данас били на састанку са нама. Сваких 15 дана ћемо да седнемо и разговарамо о проблемима и начинима да се они превазиђу. Јер ово је шанса која се једном указује, и то није шанса која ће трајати само док траје ова забрана", казао је министар Љајић. 

Љајић је нагласио да Влада Србије жели да се рат трговинским санкцијама између ЕУ и Руске федерације шсто пре реши. 

"Али је битно да, кад једном уђете на ово тржиште, на том тржишту и дуже останете", рекао је и додајући да неће бити решени сви економски проблеми Србије извозом за тих годину дана, поручио је да је "у сваком случају, ово прилика да се дуготрајно остане на тржишту са више од 170 милиона људи, укључујући целу Царинску унију".

Царинска унија ће бити још већа, подсетио је, јер ће јој од 1. јануара 2015. године приступити и друге земље.

На питање како спречити злоупотребе у извозу на руско тржиште и реекспорт из ЕУ преко Србије у Русију, министар трговине је рекао да су на данашњем састанку били представници Управе царине, представници Управе за заштиту биља и да је договорено да се појачају и повећају контроле фитосанитарне инспекције у смислу евидентриања свега онога што уђе у земљу, али и у смислу кретања те робе кад уђе на границу. 

"Дакле, мора да се зна тачно где та роба завршава, да не би било реекспорта. Ту ће своју улогу, дакле, имати Управа царина, имаће и друге државне институције – пре свега инспекције, та контрола ће бити дакле поштрена, појачана управо да се спрече евентуалне малверзације и покушаји злоупотребе", нагласио је Љајић. 

Србија не сме да дозволи никакву врсту злоупотреба реекспорта, не сме да се догоди да због нечијих триста до четири стотине тона извезених јабука угрозимо, рецимо, извоз 150 хиљада тона тог воћа, колико бисмо могли да извеземо у овој години, рекао је Љајић. 

Одговарајући на питање који се пољопривредни артикли из Србије највише траже у Русији, министар трговине је навео да се из наше земље највише тражи свеже и замрзнуто воће и поврће, свињско и говеђе месо, месне прерађевине, воћни сокови, све врсте сира, сладолед, алкохолна пића, вино, семе сунцокрета, калемови ружа, кукуруз...