Читај ми!

Почела производња угља у "Великим Црљенима"

Производња угља на површинском копу "Велики Црљени" Рударског басена "Колубара" почела је пуним капацитететом, педесет дана пре него што је најављено у првом тренутку након катастрофалне поплаве у мају када се у овај угљенокоп улило око 27 милиона кубика воде.

"Иако су првобитне процене говориле да ће за овај посао бити потребно много више времена, уз велике напоре руководства и свих запослених, већ данас смо успели да покренемо Велике Црљене", рекао је министар, преноси Бета.

Антић је навео да ће се дневно производити додатних 20.000 тона лигнита.

"За тих педесетак дана, до 1. октобра, који је био планирани рок, биће ископано укупно око милион тона, што, када се прерачуна у новац који би у том периоду био потрошен на увоз струје представља уштеду од преко тридесет милиона евра", каже Александар Антић.

Навео је да сматра да је српски електроенергетски систем у претходних неколико месеци показао да је флексибилан и да, захваљујући стручности и пожртвованости запослених, може да изађе на крај и са катастрофалним проблемима као што је овај који нас је задесио.

Директор "Колубаре" Милорад Грчић објаснио је да се, за сада, угаљ одлаже на депонију у Каленићу и да се, увођењем ,Великих Црљена"у рад, укупна дневна производња на три копа подиже на око 65.000 тона.

Министар Антић подсетио је да је у току прикупљање понуда за посао испумпавања воде из "Тамнава-Западног поља", највећег "Колубариног" копа који је још увек под водом. 

Министар енергетике Александар Антић каже да је важно да се у наредном периоду направи нови тарифни систем који ће подстаћи штедњу струје. Министарство ће инсистирати да не буде увећана цена онима који штеде и који су социјално угрожени, истиче Антић.

Штедња струје приоритет 

Србија има одређене обавезе које је преузела на путу европских интеграција, међу којима је и обавеза моделирања цене у складу са оправданим трошковима производње струје, навео је Антић.

Министар је приликом обиласка копа Велики Црљени рекао да у Србији постоји независно регулаторно тело - Агенција за енергетику, која анализира све параметре у вези са евентуалним поскупљењем цене струје.

"Све бројке су на столу, раде се анализе и не могу данас да изађем са било каквом претпоставком. Оно на чему ће Министарство инсистирати јесте да, уколико људи штеде и ако припадају социјално угроженим категоријама, за било каквим режимом мера њихова цена струје не буде угрожена", поручио је Антић.

Министар енергетике истакао је да је због тога у овом тренутку важније од саме цене струје да се направи тарифни систем који ће стимулисати грађане да штеде и рационалније користе струју.

Антић је позвао све грађане који планирају током ове зиме да се греју на струју да размисле о алтернативном начину грејања.

Министар је рекао да Србија тренутно има најјефтинију цену струје у Европи, а да је са друге стране најмање рентабилно грејање на струју и да то наш систем више не може да издржи.

Антић је изразио очекивање да ће Министарство енергетике направити искорак у циљу промене тренутне ситуације.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

понедељак, 23. фебруар 2026.
8° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом