Ригорозна контрола рада на црно

Координатор Сектора за контролу Пореске управе Драган Агатуновић рекао је за Танјуг да је интензивна провера започета 23. јула и да су инспектори од тада обавили 1.211 контрола, а да су неправилности утврђене у 30 одсто случајева.

"На том послу тренутно је ангажовано око 1.000 инспектора, који су нон-стоп на терену", каже Агатуновић.

Истиче да ће пажња бити усмерена на све делатности трговине и услуга, на угоститељство, односно свуда где је у оптицају готов новац.

"Тамо где се утврде неправилности, биће предузете и одговарајуће мере из надлежности Пореске управе", поручује Агатуновић.

Објашњава да ће уследити захтеви за покретање прекршајног поступка и да ће ухваћеним послодавцима привремено бити забрањено да раде.

Само у првом таласу контроле, према подацима порезника, радње је морало да затвори 105 послодаваца.

Агатуновић поручује да Пореској управи није циљ само да санкционише обвезнике и да су због тога до сада уручили 14.500 обавештења у којима истичу значај легалног пословања за државу, али и значај евидентирања промета преко фискалних каса и уредног плаћања пореза и доприноса запосленима.

"Ако се и поред тога један број пореских обвезника не буде придржавао закона, ми ћемо морати да применимо законом предвиђене санкције", каже Агатуновић.

Подсећа да и грађани могу да пријаве сваки случај кад не добију фискални рачун, што грађани годинама и раде. Тако Пореска управа недељно добије око 60 пријава грађана.

Агатуновић поручује да ће Пореска управа предузимати акције против оних који не издају фискалне рачуне, док ће онима који поступају у складу са законом покушати да олакша пословање увођењем једноставнијих процедура.

Резултати контроле ускоро видљиви 

На питање када очекује прве резултате тако ригорозне конртоле, Агатуновић одговара да ће резултати брзо бити видљиви.

Очекује да ће послодавци ревносно евидентирати промет преко фискалних каса и уплаћивати порез, те се у том случају може очекивати и појачан прилив новца у државни буџет.

Говорећи о послодавцима који не пријављују раднике, Агатуновић наводи да се у решавање тог проблема кренуло увођењем обједињене наплате пореза и доприноса.

"То значи да су послодавци у обавези да подносе пореску пријаву за све порезе по одбитку за своје раднике и уколико то не ураде, ми имамо надлежност да поднесемо ту пријаву по службеној дужности. Зато ће контрола пријаве радника и уплате пореза и доприноса бити олакшана у наредном периоду", каже Агатуновић.

Указује на то да и сами запослени имају право да поднесу пријаву Пореској управи, ако имају сазнања да им послодавац не уплаћује порезе и доприносе.

"Радник може и анонимно да пријави послодавца, а Пореска управа послодавцу не доставља податке о томе ко га је пријавио", објашњава Агатуновић.

Циљ Министарства финансија и Пореске управе је, како каже, да послодавци пријаве све раднике чиме би избегли високе казне за рад на црно.

Казне које се изричу у вези непријављивања радника, подсећа Агатуновић, односе се на меру привремене забране обављања делатности до 60 дана, док новчана казна може бити у висини 30 до 100 одсто дугованог пореза.

Казна за неевидентирања промета преко фискалних каса такође подразумева до 60 дана забране обављанај делатности, док новчани износ казне за предузећа иде од 100.000 до два милиона динара, а за предузетнике од 50.000 до 500.000 динара.