НАЛЕД: Привредници суочени са сивом економијом

Годишња сума од око три милијарде евра због сиве економије не инвестира се у развој и раст стандарда, па не чуди што 92 одсто привредника на прво место листе проблема са којима се суочавају због нелојалне конкуренције, ставља слабу куповну моћ становништва, показује истраживање НАЛЕД-а и УСАИД-а, преноси Бета.

На питање о врстама штете које су имали због пословања конкуренције у сивој зони, привредници као највећи проблем истичу обарање цена (84 одсто), а на другом месту смањење промета и отежано пласирање производа (79 одсто).

Оцењује се да се све то на крају одражава кроз ниже плате запослених и укупне приходе њихових домаћинстава јер се у 44 одсто случајева све завршава отпуштањем или смањењем зарада.

Највећи проблеми са сивом економијом јављају се где компликовани прописи отежавају пословање и где је тешко открити непријављеног радника, а то су сектори попут грађевине, транспорта, угоститељства и пољопривреде, каже Џозеф Ловдер из УСАИД-а.

Оцењује да су компликоване процедуре, непредвидиви трошкови, нефлексибилно тржиште рада и високо учешће готовинских трансакција неки од главних узрока раста обима сиве економије.

Директор корпоративних послова и комуникација ЈТИ Горан Пекез каже да је други велики проблем шверц робе који оставља државу без значајних прихода од царина и пореза.

"Први корак у борби против нелегалне трговине је сузбијање извора и пресецање путева снабдевања, као и боља контрола малопродаје. Изнад свега, држава мора да заузме јасан став да неће толерисати нелегалан промет", објашњава Пекез.

НАЛЕД наводи да Влада Србије има подршку привреде да реши проблем нелегалног пословања јер је сваки од 250 привредника обухваћених истраживањем истакао да подржава сузбијање сиве економије, али 55 одсто не верује да је држава одлучна да уђе у ту борбу.

Привредници најмање поверења имају у судство 33 одсто, царину (40 одсто) и инспекције (44 одсто) које су неке од кључних институција за ефикасно сузбијање сиве зоне.

Сваки други привредник сматра да су мале шансе да ће предузеће у сивој зони бити откривено, а и када се то догоди, 14 одсто испитаника уверено је да сви ухваћени и кажњени настављају да раде.

Готово сви привредници (97 одсто) свесни су да сива економија угрожава легална предузећа, да су угрожена права радника (96 одсто) и смањени приходи државе (96 одсто), као и да су угрожени здравље и безбедност потрошача (90 одсто).

Значајан проценат (62 одсто) привредника свестан је да иза сиве економије стоји организовани криминал и да то није само начин преживљавања фирми, наводи НАЛЕД.