Раст спољнотроговинске размене

Спољотрговински дефицит Србије је 2013. године смањен за 25,2 одсто, на 4,47 милијарди евра, захваљујући за четвртину већем извозу него у 2012. години, преноси Бета.

Србија је у 2013. години извезла робу за 11 милијарди евра, што је повећање од 25,8 одсто, док је увоз порастао за 5,1 одсто, на 15,47 милијарди евра.

Покривеност увоза извозом је 2013. године износила 71,1 одсто и већа је за 11,8 процентих поена него 2012, када је износила 59,3 одсто. 

Изражено у доларима, вредност спољнотрговинске размене Србије била је 35,16 милијарди долара што је за 16,6 одсто више него 2012. године.

Извоз Србије у 2013. био је 14,6 милијарди долара, што је пораст од 30,1 одсто, увоз је износио 20,55 милијарди долара уз раст од 8,6 процената, тако да је дефицит износио 5,9 милијарди долара, што је за 22,9 одсто мање него у 2012.

Србија је највише робе у 2013. години извезла у Италију, за укупно 2,38 милијарди долара, на другом месту је Немачка са 1,74 милијарде долара, а следе Босна и Херцеговина са 1,2 милијарде долара, Руска Федерација (1,06 милијарди долара) и Црна Гора (851 милион долара). 

Највише робе у 2013. години Србија је увезла из Италије, за 2,36 милијарди долара, следи Немачка са 2,25 милијарде долара, Руска федрација са 1,9 милијарди долара, Кина са 1,5 милијарди долара и Мађарска са 1,01 милијарду долара.

Спољнотрговинска робна размена била је највећа са земљама са којима Србија има потписане споразуме о слободној трговини, а са земљама чланицама ЕУ остварено је 62,3 одсто укупне размене.

Земље ЦЕФТА споразума значајни партнери 

Други по важности партнер јесу земље ЦЕФТА споразума, са којима Србија има суфицит у размени од 1,76 милијарди долара, а који је резултат углавном извоза пољопривредних производа (житарице и производа од њих и разних врста пића), као и извоза разних готових производа.

Извоз Србије у ЦЕФТА земље износио је 2,76 милијарди долара у 2013. години, а увоз 999 милиона долара. 

Посматрано појединачно по земљама, највећи суфицит у размени Србија је остварила је са бившим југословенским републикама - Босном и Херцеговином, Црном Гором и Македонијом, наводи се и додаје да се од осталих земаља истиче и суфицит са САД, Румунијом, Украјином и Италијом.

Највећи дефицит јавља се у трговини са Кином (због увоза телефона за мрежу станица и лап топова), Казахстаном (увоз нафте и природног гаса чини трећину укупног увоза ових енергената) и Руском Федерацијом због увоза нафте и гаса.

Следи дефицит са Пољском (увоз делова за моторна возила), Мађарском и Немачком.

По одсецима Стандардне међународне трговинске класификације, у извозу су највише учествала друмска возила са 2,17 милијардуи долара, затим следе електричне машине и апарати са извозом од 1,12 милијарди долара, поврће и воће са 670 милиона долара, житарице и производи на бази житарица (664 милиона долара) и обојени метали са 646 милиона долара.

Извоз тих пет одсека чини 36,1 одсто укупног извоза, навео је РЗС. 

Првих пет одсека са највећим учешћем у увозу су друмска возила са 2,5 милијарди долара, нафта и нафтни деривати 1,94 милијарде долара, природни гас са 918 милиона долара, електричне машине и апарати са 879 милиона долара и медицински и фармацеутски производи са 766 милиона долара.

Њихов увоз чини 34,2 одсто укупног увоза, наводи се у саопштењу РЗС.