Шта кочи шумску зараду

Светска производња и потрошња гљива у свету данас је премашила индустрију кафе за скоро милијарду долара.

Више од две деценије Ђорђе Антић из Врања сакупља самоникле гљиве за личну употребу. Сезону, каже, отварају смрчци затим лисичарке и вргањи којих у приороди има током лета и јесени. Тренутно их не треба тражити испод 1.000 метара надморске висине.

Ђорђе Антић каже да је прошла година била лоша, али је ова мало гора. "Ове године лисичарка је боље понела него прошле, а вргањ слабије и то прилично. Међутим, ради се о томе да година није погодовала и квалитет је пуно лошији него прошле сезоне", каже Антић.

Фирме које се баве откупом, најпре су плаћале 1.000 динара за килограм свеже лисичарке, а затим цену спустиле на 500 динара. Печурке убране у нашој земљи извозе се у Немачку и Италију.

"Откупљујемо и даље с тим што је лисичарка у завршној фази, понуда као да је стала има у неким малим количинама, већ је крај бербе. Очекујемо да ће вргања бити летос и на јесен", каже Миодраг Недељковић, извозник из Лесковца.

По потрошњи, било гајених, или самониклих гљива Срби су на последњем месту у Европи. Данас се у свету узгаја више од 120 врста печурака, код нас само три.

"Све је мање интересовања за самоникле гљиве с обзиром да се све већи број гљива гаји, да су гајене гљиве неупоредиво јефтиније и све ће мање бити интересовања за откуп. Практично конзумирање шумских гљива вам је као да конзумирате месо дивљачи", каже Бранислав Узелац из Асоцијације гљивара Србије.

Много врста јестивих гљива које се налазе у природи из године у годину све је мањи.  

"Гајење гљива би решило осим проблема исхране и протеина и проблем отпада. Србија се дави у отпаду посебно биљног порекла, уместо да тај биљни материјал користимо као подлогу за гајење печурака", каже Узелац.

Велика влага посебно погодује вргању, а за две до три недеље у шумама би требало да се појаве први. Њихова откупна цена знаће се када почне берба.