Неискоришћен потенцијал запуштених њива

У Србији је све више запуштених њива. Тренутно се не користи више од 42.000 хектара пољопривредног земљишта, односно 12 одсто обрадивих површина, углавном у приватном власништву. Разлози за то су неодговарајућа аграрна политика, старење сеоског становништва, уситњени поседи и економска неисплативост, тврде стручњаци.

Сваки осми хектар обрадивих српских њива или нема ко или нема чиме да обрађује. За такво земљиште европски пољопривредник би, кажу, платио и који евро више. Запарложених њива највише је у Пчињском и Пиротском округу.

У селу Поганову, 30 километара од Пирота, у многе њиве нико годинама није загазио.

"Све је запуштено, нема ко да обрађује, једино што се коси за стоку. А зашто је то тако? Миграције, све је то отишло у Пирот, Димитровград, Београд па до Нове Горице", жали се Тодор Алексов из села Поганово.

Слична је ситуација и у суседном селу Трнски Одоровци.

"Нема путева, нема стоке, нема народа. Све је урасло у трње, коприве и шипак", прича мештанин Чеда Веселинов.

Није ништа боље ни у селу Коњарник, неколико километара од Житорађе.

"Нема више мотике, она је закачена. Коров је колики сам ја, још толико горе", каже Властимир Дамјановић.

Наставак посла очекује се од потомства.

"И наше ћемо да оставимо сад. Син ако може, нека ради. Ако не, тако ће да остане", прича Видосава Станојевић из Коњарника.

Није пресудно чак ни то што је земља квалитетна као панонска.

"Доле испод села су биле њиве. Прва класа земље, као у Банату. Сад је све то запуштено", каже Михајло Шутовић.

Делимичан одговор на питање зашто је тако дају подаци - просечна старост српског сељака је 59 година, њиве су мале, разбацане, неприступачне и неправилног облика. Оно што не могу да обрађују, власници ретко дају у закуп.

"Не може на селу да се води социјална политика, него то мора држава на неки начин да реши и то пре свега субвенцијама. Или само из аграрног буџета или да се у то укључи и прехрамбена индустрија. Taкође, и банкарски системи могу на повољнији начин да уваже тај специфичан систем рада у пољопривреди", објашњава Милан Кужник из Привредне коморе Србије.

Ипак, могу и пољопривредници, сматрају стручњаци, сами себи да помогну.

"Задругарство је, практично, једини модел социјалног предузетништва за ситна породична газдинства, али и за крупније породичне фарме. Без обзира на то, чак и ако имају 1.000 хектара, оне су неинтересантне као снабдевачи великих тржишта у земљама западне Европе или у Руској Федерацији или у арапским земљама", истиче председник Друштва аграрних економиста Србије Миладин Шеварлић.

Сада, када је Србија у систему јединственог европског тржишта, мора брзо да решава проблем запуштених њива и искористи свој највећи потенцијал - пољопривреду. То ће бити и један од начина да постане конкурентна на тржишту западне Европе, кажу упућени.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.