Арсић: Високи порези нису узрок сиве економије

Арсић је на округлом столу "Стоп сивој економији" рекао да се сузбијањем сиве економије повећавају порески приходи, али, како је нагласио погрешно је то што се у Србији сива економија меша са пореским дуговима, преноси Бета.

Додаје да није могуће прецизно одредити колики је тачно проценат сиве економије, али наглашава да је у 2012. сива економија у Србији била 30 одсто бруто друштвеног производа (БДП), а да је прошле и ове године порасла, због чега држава губи одређена средства која би се слила у буџет.

Професор Арсић као разлоге за раст сиве економије наводи продужену економску кризу, високу незапосленост као и одсуство институционалног напретка.

Државни секретар Министарства финансија Никола Ћорсовић рекао је да није толико битно да ли је сива економија 30 или 32 одсто, али, како је нагласио, то је изузетно велики проценат и највећи у Европи.

"Сама чињеница да је тај проценат око шест одсто виши од региона, говори о томе колико је наш институционални капацитет да се боримо са овом појавом опао у претходној деценији", казао је Ћорсовић.

Професор на Факултету за економију, финансије и администрацију (ФЕФА) Милица Бисић каже да пореска оптерећења нису кључна за сиву економију, али да у Србији још не постоји развијена свест о значају пореза и не прихвата се чињеница да је онај ко не може да плати порез неуспешан.

Подсећа да је избегавање плаћања пореза најзаступљеније тамо где је паушално опрезивање и навела да прошле године 20 милијарди динара од акциза на дуванске производе није ушло у буџет.

Стручни сарадник за регулаторне реформе у привреди пројекта УСАИД Милан Стефановић закључује да ће се стопа сиве економије смањивати, у мери у којој се у земљи буде побољшавало стање легитимног пословања.

Стефановић најављује да су у припреми и системски закони о инспекцијском надзору јер ова област у Србији још није регулисана у потпуности.

Подсећа да у Србији има 37 инспекција, а да од тог броја 26 имају привреду у надлежности.