Економски самит, поплаве главна тема

Председник ТГИ групе, која традиционално организује овај самит, Симеон Тсомакос поздравио је госте објаснивши да је првобитна намера била да скуп буде отворен радним доручком који би био посвећен питањима економског развоја, али да се због трагичних околности од тога одустало.

"Идеја је била да се организује доручак пословних лидера о томе како Србија може брже да напредује ка економском расту, али након поплава променили смо првобитни план и овде смо да разменимо мишљења и идеје о томе како се најбоље може помоћи Србији у отклањању последица поплава", рекао је Тсомакос.

И председник ИТМ групе Топлица Спасојевић је, као коорганизатор самита, констатовао да су поплаве дубоко погодиле српску економију и животе обичних људи.

"Наша влада мора да се добро припреми за предстојећу донаторску конференцију. Вероватно ће штета бити око две милијарде евра, што је око шест одсто бруто домаћег производа. Додатних шест одсто на већ ослабљену економију је веома тешко понети на плећима", рекао је Спасојевић.

Како је оценио, иако коначна процена штете још није завршена, највећу штету је вероватно претрпела пољопривреда, због чега је Владу на радном доручку представљала министарка Снежана Богосављевић.

Министарка је навела да су трошкови спроведених мера и радова на одбрани од поплава процењени на 600 милиона динара.

"Приоритетна активност на санирању великих оштећења на заштитним водним објектима је извођење минимума неопходних радова на затварању рупа на одбрамбеној линији", рекла је Снежана Бошковић Богосављевић.

У току санација терена

Истакла је да су јавна водопривредна предузећа почела санацију терена, а паралелно се припремају пројекти за трајну санацију оштећених објеката, како би се довели у функционално стање.

"Министарство пољопривреде убрзано ради на измени и допуни Закона о водама који би Скупштина требало да разматра до краја ове године", рекла је Снежана Богосављевић Бошковић.

Додала је да је у завршној фази израда основних планских докумената у области вода, попут Стратегије управљања водама и Плана управљања сливом Дунава, који ће до краја године бити у скупштинској процедури.

Министарство пољопривреде, како је истакла, активно ради на санацији последица од поплава и подели семена, горива и ђубрива за пресејавање обрадивних површина на поплављеним подручјима.

Дводневни самит чија је тема ове године "Опоравак – корачање до раста" окупио је више од 400 учесника.

Дачић: Србији не прети слом система 

Први потпредседник владе Ивица Дачић изјавио је да Србији, без обзира на висину задужености, "не прети слом система", али да ће јој свакако, како би остварила значајнији економски раст билти неопходна помоћ из иностранства. 

Дачић је новинарима, након што је отворио самит, рекао да није проблем износ задужености, већ висина бруто домаћег производа, јер његов раст аутоматски смањује стопу задужености.

"Не мислим да нам прети слом система, али је ситуација таква да нам је стабилизација економских прилика у земљи најважнији задатак. То подразумева финансијску консолидацију, а са друге стране неке подстицајне мере које би довеле до опоравка економије. То наравно није могуће без финансијске подршке из иностранства, а та подршка би управо требало да буде искоришћена за подстицање раста", рекао је Дачић.

Дачић је, обраћајући се нешто раније учесницима самита, рекао да је разлика између Србије и Грчке то што је Грчку криза можда изненадила, док је Србија је већ навикла на кризе, будући да је у њима у последњих неколико деценија.

Према његовим речима, одговор Владе Србије на кризу не сме да буде само скуп економских мера са краткорочним ефектима, већ, управо како је у експозеу најавио премијер, стварање система и хармонизовање са законодавством ЕУ.

"Важније од кртакорочних ефеката је да ли ћемо успети да донесемо системске законе који ће регулисати кључне области живота", рекао је Дачић.

Дачић је рекао и да је Србија у преговорима са Европском унијом (ЕУ) већ данас спремна да отвори поглавље 32 које се односи на финансијску контролу.

Истакао је и да је Србија спремна и за отварање поглавља 35 којим се у преговорима дефинишу разна текућа питања, а која се у случају Србије односе на Косово и Метохију.

Навео је да очекује да би то могло да се деси у октобру ове године, али и додао да је за то потребна сагласност земаља ЕУ.

Говорећи о евентуалном сусрету са председником Русије Владимиром Путином сутра у Бечу, Дачић је рекао да не може да потврди да ће до састанка доћи.

"Не знам да ли ће до тог састанка доћи пошто је председник Путин у билатералној посети Аустрији, а ја у Беч путујем у организацији ОЕБС-а.

Јоксимовић: Животни стандард и радна места приоритети 

Министарка без портфеља задужена за евроинтеграција Јадранка Јоксимовић констатовала је да је за државе региона заједничко то што се животни стандард и нова радна места доживљавају као приоритетна питања, међутим, како је истакла, радна места не падају са неба, већ се стварају озбиљним системским реформама.

"Непопуларне економске реформе морају да буду спроведене независно од социјалних последица. То је потреба овог друштва, то ће значити вероватно пад популарности једне странке, али ако имате јасан циљ пред собом морате да га остварите", рекла је Јоксимовић. 

Закони који ће ускоро бити усвојени ће, уверена је, створити боље пословно окружење у Србији и истовремено бити корак унапред у процесу прикључења ЕУ.

Шеф делегације ЕУ Мајкл Девенпорт оценио је да Србија, уз помоћ ЕУ и посвећеност реформама, може да изађе ојачана из изазова са којима се сада суочава. Он је објаснио да је Брисел почео да ставља значајнији фокус на питања економског раста у земљама кандидатима, а то значи да ће од сада ЕУ систематичније радити са земљама региона на макроеконоомији, питањима пословног окружења, социјалног окружења и правима радника.