Kрстић: Ребаланс буџета у јулу

Крстић, који учествује на традиционалном самиту министара финансија и гувернера у Бечићима, указао је да ће, због поплава које задесиле Србију, мере Владе Србије бити спровођене по нешто другачијем распореду од првобитно планираног, преноси Танјуг.

Ребаланс је требало да буде усвојен у јуну, али ће ипак бити у јулу и мораће да ослика и последице од поплава, рекао је Крстић подсетивши да је највише штете претрпела пољопривреда и инфраструктура на поплављеним подручјима.

Влада Србије ни на који начин није одустала од својих циљева, рекао је Крстић и додао да ће економска слика Србије у великој мери зависити од тога како ће се обавити обнова земље.

Крстић је подсетио да је Влада у свом економском програм изнела циљеве фискалне конслидације, које се махом односе на стабилизацију јавног дуга, који је, како каже, од 2008. године до данас дуплиран.

Према његовим речима, дефицит буџета мора да се смањи за 170 милијарди динара, и то највећим делом на расходној страни.

Министар финансија очекује да ће измене и допуне Закона о пореском поступку и пореској администрацији бити у усвојене у парламенту у наредних неколико недеље, што ће помоћи у сузбијању сиве економије и повећати приходе у буџету.

"Закон предвиђа ригидне мере за оне који се баве нелегалним прометом дувана, али и за оне регистроване који у промет стављају цигарете без маркица", рекао је Крстић.  

Он је том приликом подсетио да су код нас већ усвојене измене закона о дувану које спречавају промет илегалне трговине.

Како је навео, ускоро очекује прве конкретне потезе у борби против илегалног промета дувана, и додао да сматра да канали нису непознати.

Министар је указао да, када се говори о смањењу дефицита буџета за око 1,5 милијарди евра, само 500 до 700 милиона може да се смањи сузбијањем промета илегалног дувана.

"Ако ме питате колико одмах можемо да уштедимо, рећи ћу вам сигурно око 150 до 200 милиона. Толико је реално у наредних 12 месеци", поручује Крстић и додаје да сузбијање сиве економије може да помогне да се смањи обухват на расходној страни буџета "тамо где је болније".

"Нема лаких мера за повратак са 'црвене линије'"

Крстић је рекао да се Србија налази на "црвеној линији" јавног дуга и да нема лаких мера за прекидање "врзиног кола" које је настало због доношења фискално неодговорних одлука у претходним годинама.

"Једино што је горе од бирања између више зала јесте када више немате ту привилегију да бирате, када одлажете одлуку толико дуго, долазите до црвене линије јавног дуга", указао је Крстић.  

Он је као примере вођења неодговарајуће фискалне политике у Србији у претходном периоду, упоредио плате и пензије у Србији са земљама у региону.

Просечна плата у Србији у 2012. години је износила 380 евра, што је за 11 одсто више него у Македонији, а пензија 220 евра, што је за 30 одсто више него у Македонији, казао је Крстић.

Када је реч о старосној граници за одлазак у пензију, Крстић је напоменуо да је она 2008. године у Црној Гори била иста као у Србији - за жене 60 година, а за мушкраце 65 године. Та граница у Црној Гори је сада повећана на 67 година и за жене и за мушкарце, напоменуо је Крстић.

Министар је рекао и да су плате и број запослених у јавном сектору у Србији такође већи него у региону, као и да отпремнине за запослене у неким предузећима достижу износ чак и до 900 евра по години.

Крстић је закључио да постоји много дисбаланса које треба изменити, али и додао да је фискална стаблизација посао за који није довољно неколико месеци, већ је циљ да се она постигне до краја 2017. године.

Циљ - здраве финансије и смањење сиве економије

У Бечићима је почео дводневни редовни регионални самит министара финансија и гувернера, на којем се расправља о финансијској будућности региона.

Државе региона имају потенцијал да остваре динамичан економски раст, а њихови циљеви су заједнички - већи ниво фискалне одрживости, здравије јавне финансије и смањење сиве економије, сагласили су се министри финансија држава региона.

Генерални секретар Савета за регионалну сарадњу Горан Свилановић рекао је да је циљ да се у наредних неколико година упосли милион људи. Без тога, оценио је, није могућ економски раст, рекао је Свилановић, напоменувши да је само од 2008. године 800.000 људи остало без посла.

Министар финансија Црне Горе Радоје Жугић поручио је да земље региона имају потенцијала да постану економски најдинамичнији део Европе, приметивши да је то предуслов за решавање економских рањивости и валоризацију расположивих потенцијала.

Министар финансија Хрватске Борис Лаловац нагласио је да је борба против сиве економије нужност и најавио да ће у тој земљи формирати "беле" листе оних који редовно плаћају порезе, а тако ће подстаћи конкуренцију међу предузетницима јер 70 до 80 одсто предузетника на неки начин ради са државом.

Министар финансија Македоније Зоран Ставрески истакао је да је против снижавања плата у јавном сектору и пензија због психолошког ефекта.

Како је објаснио, таквим мерама се шаље сигнал који делује на читаву економију и има утицаја дужи низ година на потрошњу. Али, додао је Ставрески, уколико не постоји други начин, онда је боље и то учинити, него изгубити контролу над јавним финансијама или штедети на капиталним инвестицијама.

Главни и одговорни уредник НИН-а Мића Ћулибрк упитао је да ли је могуће да централне банке ослободе део обавезних резерви, како би се отплатио део јавног дуга који је раније узет по неповољним условима.

Ћулибрк је, уз констатацију да на страни где он седи - за столом министра финансија, сви имају консензус по том питању, упитао гувернере шта мисле о предлогу.

На то му је, вицегувернер Народне банке Србије Веселин Пјешчић, који је седео у првом реду са гувернерима региона, насупрот министара финансија, узвратио да је и са те стране постигнут консензус - да то није могуће.