Добар род, а лош пласман српске трешње

У воћњаку Миодарага Стефановића из Матејевца код Ниша ових дана посла има много. Засад трешања стар седам година у пуном је роду. Једно дрво у просеку да од 10 до 15 килограма. Миодраг сада има око 200 стабала.

"Посадили смо нове, квалитетније сорте које дају крупније плодове са којима рачунамо да ћемо имати успеха", каже Миодраг.

Стефановићи су озбиљно кренули у посао. Урадили су најпре анализу земљишта, купили сертификоване саднице, увели систем наводњавања кап по кап.

Од града су добили опрему а од државе користе субвенције у нафти и ђубриву. Плодови се носе на анализу, а у селу је подигнута и метеорлошка станица за праћење и временских услова.

Удружења воћара у Матејевцу кренуло је истим путем. Сада имају заједно око 2.000 стабала трешања.

"Имамо неке понуде за инострантво само су нам потребне количине. Тада ћемо моћи да направимо боље резултате", каже председник Удружења Александар Вукић.

Овде има добре воље али не и велике производње, па овај врло укусан црвени плод завршава на нишким пијацама.

Килограм на пијаци достиже 200 динара, а организованог откупа овде нема јер још увек нема довољних количина.

Професор Високе пољопривредне школе из Прокупља Драгослав Цветковић каже да воћарима мало остане док исплате све трошкове.

"Преко свих трошкова, дакле, одржавање једног засада и уз кредит, произвођачима остаје чисто око 6.000 евра", наводи професор Цветковић.

На европском тржишту, тврде стручњаци, ове године најтрженија је бела индутријска трешња.