Долазак западних банака на исток Европе

Двадесет пет година од пада Берлинског зида и скоро десет година од проширења Европске уније, земље источне Европе доживеле су драматичне промене, али још нису достигле стандард западних чланица.

Иако се имовинско стање домаћинстава житеља југоисточне Европе од 2004. године удвостручило и сада је 783 милијарде евра, економска криза учинила је своје, па се грађани тих држава задужују опрезније и то најчешће ради куповине станова и градње кућа.

После најезде потрошачких кредита у земљама бившег источног блока, стамбени кредити сада расту брже од потрошачких.

"Мислим да ће се тенденција задуживања због куповине некретнина задржати и у наредном периоду а, с обзиром на то да нисмо одобравали кредите у швајцарцима, придобилии смо чак милион и четристо хиљада нових клијената", рекао је Ђани Франко Папа, директор Уникредит банке за Југоисточну Европу.

Када је реч о Србији, Папа каже да виде велику шансу за јачање јер и сада, у време кризе, Уникредит банка има добит.

Осим комерцијалних банака значајну улогу у финансирању инфраструктуре, посебно земаља у транзицији и бившег Совјетског Савеза, имала је Европска банка за обнову и развој. Она је, само у Србији, уложила готово три милијарде евра.

Овогодишња скупштина ЕБРД-а одржана је на националном стадиону у Варшави. То симболизује неку врсту тржишне утакмице 66 земаља у којима послује ЕБРД.

Међутим, после 25 година од пада Берлинског зида и приближавања Источне Европе Европској унији резултат је следећи: Осам земаља и њихова домаћинства која су пре десет година ушла у чланство ЕУ имају имовину вредну тек 25 одсто од просечне имовине домаћинстава развијених земаља Западне Европе.

Марија Иванова, новинарка из Бугарске, зна како је некада било само из прича родитеља.

"Мислим да су многе промене позитивне јер су људи почели да размишљају на тржишни начин, деле ризик, не очекују све од државе. Иако је криза учинила своје, не користимо довољно капацитета Уније", каже Иванова.

Српска економија у многоме зависи од дешавања у Европи јер нам је криза у Украјини већ смањила процене раста бруто друштвеног производа од почетка године за један одсто.

Међутим, даљи напредак Србије зависи и од реформи које ће се ослањати на јачање приватног сектора и средњег слоја, који зна да заради, али има и шта да потроши. У томе се слажу Влада Србије и стручњаци ЕБРД-а.

"Влада Србије је, упркос ранијим скепсама, показала реформски капацитет и способност да направи неопходне кораке који ће дати резултате", каже главни економиста ЕБРД-а Ерик Берклоф.

Матео Патроне, директор ЕБРД-а за Србију, каже да ће наставити да помажу мала и средња предузећа зато што се она лакше прилагођавају променама и кризи.

"Међутим, јачаћемо и депозитну базу банака и помагати Агенцији за осигурање депозита и санацију банака, те евентуалну приватизацију великих државних компанија", истакао је Патроне.

Приватизација и мала и средња предузећа нису чаробан штапић, али јесте пут који су многи прошли у Унији и који банке препознају - јер више верују приватницима него нереформисаним јавним предузећима.