Порески рај на српски начин

Просечан српски бизнисмен машта о пореском рају. Од власника књижаре до тајкуна многи се не устручавају да, практично изигравајући закон, увећају зараду, а да државну касу не пуне порезом. За разлику од Кипра и Сејшела у Србији је то нелегално, али оствариво - утајом пореза на рад који је са доприносима око 63 одсто, пореза на додату вредност од 20 одсто, и на добит 15 одсто.

"Ако оснујем фирму и имам фирму која добро зарађује и има пуно пара, ја не могу да располажем својим парама јер треба да платим дажбине. Дажбине су прилично велике и људи нађу паушалну фирму која им једноставно одради неки посао", каже рачуновођа Јован Беара.

Да би се из фирме извукао максимум профита, на особу од поверења оснива се друго предузеће које није у систему ПДВ-а. Такозвана фантомска издаје фиктивне фактуре, односно наплаћује непостојећу робу или услуге.

Тако се извлачи готовина са рачуна прве фирме и избегава плаћање пореза на добит и додату вредност. Тим кешом плаћају се радници на руке, јер нису пријављени, и избегавају се порези и доприноси на рад.

Пореска полиција 2013. открила је да је утајен порез у износу од готово 12 милијарди динара. Процењује се да се од државе сакрије бар неколико пута више новца. Тужилаштву је поднето око 1.000 кривичних пријава за 1.500 особа зато што су извршиле или помогле у извршењу пореских кривичних дела. У току прошле године новчано је кажњено 39, казном затвора 57 људи.

"Морам да кажем да је Тужилаштво у 263 случаја поднело жалбе. То говори да тужилаштво није било задовољно како казном, тако и исходом првостепеног судског поступка које је резултирало ослобађајућом пресудом", рекао је Горан Илић из Удружења тужилаца Србије. 

У Пореској управи признају да је оснивање такозваних параван фирми велики проблем који би требало системски решавати.

"Оснивању таквих предузећа допринела је и регулатива која олакшава оснивање привредних субјеката, што је довело до злоупотреба. То би требало мењати кроз идентификацију оснивача и овлашћених заступника. Недопустиво је да се привредни субјекти региструју на непостојеће адресе, лажне личне карте, пасоше или на стране држављане који нису доступни домаћим контролним органима. Зато се више очекује од измене базичне законске регулативе него од казни које изричу правосудни органи", наводи се у саопштењу Пореске управе.

У Министарству финансија нису имали времена да говоре пред камерама.

"Утаја пореза би могла да се смањи на оном нивоу на коме је сада у земљама Централне Европе. То значи да би се сива економија смањила са садашњих 31-32 одсто БДП-а на ниво од 25 одсто БДП-а. Ако би се то спровело, онда би Србија остварила приходе од око 1 одсто БДП-а", каже Милојко Арсић са Економског факултета у Београду.

То је три пута више него очекивана добит од солидарног пореза. И исто колико би државна каса приходовала када би се смањиле плате у јавном сектору или пензије за 10 одсто.

Пре него што завуче руку у џеп грађана, држава би морала да поведе рачуна о приходу од наплате пореза. А привредници, предузетници, грађани треба да схвате да тим новцем финансирају школство, здравство, путеве. Са друге стране, тешко је очекивати да се привреда и грађани понашају морално, ако држава новац не троши одговорно.