Посрнуле фирме, терет и предузетницима

Очи јавности најчешће су уперене у јавна предузећа. Прекомерно страначко запошљавање, субвенционисање и покривање дугова, разлози су за тај појачани мониторинг. Држава најављује да ће на стотине предузећа која су сада у процесу реструктурирања, бити приватизована. Процена је да ће највећи број оних који су на тој листи завршити ликвидацијом.

После вишегодишњег пословања са два предузећа која су сада у реструктурирању, фирма Љиљане Станојевић на рачуну има минус од 1,4 милиона динара. Оно што јој припада не може да добије, јер су таква предузећа заштићена од било какве принудне наплате.

"Имам потешкоћа да платим своје обавезе везане за порез, доприносе, рате кредита. Један радни дан ми је врло тежак, јер пола дана морам да се правдам људима, да им померам рокове, да се плашим да ли ће ме неко блокирати", каже Стојановићева.

Са сличним проблемом суочава се још стотине малих и средњих предузећа у Србији.

"Постоји већи број фирми које су због немогућности да наплате ова потраживања у ситуацији да затворе фирме", рекла је предузетница Гордана Ђурђевић.

Да је тако говоре и бројке - 153 предузећа у реструктурирању, приватним поверицима дугују око четири милијарде евра. Могуће решење понудила је Унија пословних жена Србије. Амандман на Закон о приватизацији, који су предложили парламенту, предвиђа претварање потраживања у обвезнице, уместо у капитал.

Према речима Гордане Ђурђевић, то би практично била компензација обавеза које су направила предузећа у реструктурирању, у већинском државном власништву, са обавезама која имају мала и средња предузећа према држави, односно порези и доприноси.

Оно што им припада повериоци би могли да добију после 15. маја, када према одлуци Уставног суда, држава престаје да штити предузећа у реструктурирању. Али, може ли се од њих извући и неки динар?  

Економиста Душко Васиљевић каже да је следећи неминован корак покретање стечаја, после чега следи наплата кроз стечај.

"Проблем је што су та предузећа у реструктурирању у озбиљним проблемима, имају огромне дугове. Многа од њих практично ништа ни не производе већ годинама, тако да постоје врло мале могућности за повериоце да се на други начин наплате", сматра Васиљевић.

Како 15. мај не би био дан Д за предузећа у реструктурирању, Влада припрема прелазно решење које ће очувати предузећа до измена закона о стечају и приватизацији.

Управо нови закони о стечају и приватизацији највероватније ће одредити судбину предузећа у реструктурирању, самим тим и њихових поверилаца. Њихово усвајање најављено је за крај јуна.