Грозница интернет шопинга

У Србији се одавно тргује на интернету, али последњих година електронска трговина расте значајно брже од свих осталих облика трговања. Електронска трговина је назив конференције која се по 14. пут одржава на Палићу, дакле још од времена када се о њој више маштало него што се радило. РТС је ове године главни медијски спонзор конференције.

Миљана Нимчевић је прва у Србији продала аутомобилску гуму - преко интернета. Иако јој се студије књижевности се и нису много исплатиле, електронска трговина јесте. Мада није тако изгледало када је пре више од пет година покренула интернет продавницу.

"Било је онако надреално, ако вратим филм не бих могла да замислим да сам сада овде. Дефинитивно је електронска трговина у замаху", каже Миљана.

Велики раст види се у броју корисника, показују подаци са 14. Е-трговине. На интернету је 2011. године у Србији куповало 400.000, а прошле године готово милион људи.

Милош Обрадовић, маркетинг менаџер у "Винвину" каже да ће као мобилни телефони и платне картице, електронска трговина доћи ће до сваког корисника, јер је неизбежна. Таква врста трговине је, према његовим речима, практичнија и лакша.

То потврђују и продавци којима је електронска трговина првенствена, али и онима којима је споредна делатност.

"Поред 60 радњи које имамо, онлајн продавница би била највећа продавница по продаји и по промету", каже Обрадовић.

"Сваког дана имамо неколико стотина нових чланова, тако да сада имамо око пола милиона чланова на тероторији Србије", рекла је Анђелка Дуцић из "Лимунда".

Просечан српски интернет купац има између 30 и 40 година. То је мушкарац са натпросечним примањима, али са просечним образовањем. Дневно проводи три сата на интернету, где и купује - једном месечно.

Милан Ковачевић из "Гемиуса" каже да се променила свест људи. "Људи схватају да интернет трговина није ни егзотична, ни необична, ни активност неких америчких фрикова, већ свакодневна потреба као што је потреба одлазак у продавницу", истакао је Ковачевић.

Неодстаје још корака да би онлајн трговина у Србији постала доминантнија. Интернет предузетницима у односу према купцу фали једноставан, повољан и масован начин плаћања. Брза и сигурна испорука, али и одговарајући закони који ће до краја дефинисати електронско пословање.

Статистика показује да се у земљама у развоју, међу којима је и Србија, електронско пословање развија дупло брже него у јаким европским економијама. Ипак, потребна је готово деценија да достигнемо њихов ниво.

"Очекујемо да ћемо тај ниво достићи у наредним година, посебно имајући у виду намеру државе да информационе технологије постави као један од приритета с једне стране, а с друге стране је све веће разумевање и администрације и привреде да је неопходно да део свог функционисања пребаце на интернет", каже Стефан Лазаревић, државни секретар Министарства трговине.

Мада још заостаје за традиционалним начином плаћања, чини се да се и у Србији, електронско пословање постаје све масовније. А показало се да је корист велика и за грађане и за привреду.

Електронска трговина не фаворизује велике играче, посебно подстиче мала и средња предузећа и штеди и време и новац.